10 земаља са највећом производњом соје

Соја се хиљадама година узгаја у азијским цивилизацијама и данас је једна од најважнијих прехрамбених култура у свијету. Ове махунарке се могу класификовати као махунарке, сјеменке уља, поврће или чак извори горива, овисно о томе како се користе. Соја је такође једна од ретких биљака које у свом саставу протеина имају читав низ аминокиселина које се сматрају "комплетним" протеинима, као и месо, млечни производи и јаја. Комерцијално важни производи који се обично производе од соје обухватају протеинске прашке, текстуриране биљне протеине, сојино биљно уље, едамаме, суви грах, клице, сточну храну, безглутенско брашно, нато, темпех, тофу, сојино млеко, сојин сир и сируп, и много тога више. Иако је поријеклом из Азије, седам од 10 најбољих произвођача данас се налази у Новом свијету. Производи од соје су такође показали да су корисни у смањењу ризика од одређених болести, укључујући болести срца и одређене врсте рака. С друге стране, многи појединци живе са алергијом на ову важну махуну.

10. Уругвај (3, 2 милиона метричких тона)

Соја плантаже заузимају више од 60 посто обрадивих пољопривредних површина у Уругвају, а годишња производња соје расте у посљедњих неколико година. Током сезоне узгоја 2012-2013, земља је произвела 2, 76 милиона тона соје, ау сезони 2013-2014. Производња је порасла на 3, 2 милиона, наводи Министарство пољопривреде. Извоз сојиног зрна у 2013. години је земљи донио 1, 89 милијарди УСД, према подацима Массацхусеттс Институте оф Тецхнологи (МИТ). Повећање производње приписано је усвајању сјемена цертифицираних сјеменки соје које су погодније за раст у еколошком окружењу земље. Уругвајски пољопривредници су у почетку засадили сјемење које је узгајано за друге регије, према подацима Министарства пољопривреде Сједињених Држава (УСДА) за вањску пољопривредну службу (ФАС). Скоро 100 процената семенки које се данас користе у комерцијалне сврхе такође се узгајају коришћењем модерне биотехнологије, производећи генетски модификоване организме (ГМО).

9. Боливија (3, 3 милиона метричких тона)

Соја је најцењенији усев у Боливији, и углавном се производи у Санта Цруз региону. Према УСДА, она чини 3% бруто домаћег производа земље и директно запошљава 45.000 радника, док индиректно ствара 65.000 нових радних мјеста. У Боливији постоји око 14.000 произвођача соје. У зависности од примењених агрономских пракси и услова земљишта и временских услова, приноси по хектару могу бити у распону од 1, 8 до 2, 3 тоне. У 2014. години, према ФАОСТАТ-у, земља је произвела 3, 2 милиона метричких тона соје. Међутим, према подацима УСДА, производња соје у Боливији пала је на 3, 1 милион тона. То је било због суше која је погодила 12 процената од 1 милион хектара у региону производње. У 2013. години соја је била извоз број 3 за Боливију, а земља је зарадила 620 милиона УСД, према подацима МИТ-а.

8. Украјина (3.9 милиона метричких тона)

Украјина је највећи произвођач соје у Европи и 8. по величини у свету. Половина произведене соје у Украјини се извози. Годишња производња је у сталном порасту последњих година. Током сезоне 2014-2015, земља је произвела 3, 9 милиона метричких тона, што је повећање у односу на сезону 2013-2014, када је производња износила 2, 774 милиона метричких тона, према робној основи. Плантаже соје у Украјини су такође порасле последњих година, због пораста извозних захтева за нафтним семенама. У 2000. години, украјинска соја је узгајана на 65.000 хектара, али до 2015. та бројка је достигла око 2.1 милиона хектара, према украјинском конгресу соје.

7. Канада (6, 0 милиона метричких тона)

У Канади, годишњи извоз соје само је освојио државу преко милијарду долара, према подацима из пољопривреде и пољопривреде Канаде. У посљедњих неколико година, годишња производња је у сталном порасту. У 2014. години, сакупљено је преко 6 милиона тона, што је и само повећање од 12, 9% у односу на 2013. годину према статистици Канаде. У истом периоду, земљиште за производњу соје повећано је на 5, 5 милиона хектара. 70% соје произведене у Канади се узгаја у провинцијама Куебец и Онтарио, а скоро двије трећине се извози, било сировом или прерађеном, у Јапан, Холандију, југоисточну Азију, САД, Европу и Блиски исток, колективно, према Сои Цанада.

6. Парагвај (10, 0 милиона метричких тона)

Парагвај чини 3% светске производње соје у складу са извештајем о робним основама за 2016. годину. У протеклим сезонама, производња соје се повећала како је више земљишта додељено за његову производњу у Парагвају. Према подацима УСДА, у протекле две деценије земљиште посвећено узгоју соје стално је расло са просјечном стопом од 6% годишње. Тренутно постоји преко 3, 1 милион хектара парагвајске земље на којој се производи соја. УСДА пројектује да ће се у наредних 5 до 10 година земљиште за производњу соје даље повећати на 4 милиона хектара. Соја из Парагваја се извози у ЕУ, Русију, Египат, Турску, Мексико и Бразил, често први пут кроз Уругвај и Аргентину. У 2013. години, према подацима МИТ-а, соја је била највећи извоз земље, доносећи 2, 41 милијарди долара.

5. Индија (10, 5 милиона метричких тона)

Индија је други по величини произвођач соје у Азији, а према Статисти износи 3, 95 одсто глобалне производње. Од сезоне 2004-05 до сезоне 2012-13, дошло је до сложене годишње стопе раста од 9, 6% за производњу соје у земљи, према подацима Федерације индијских привредних комора (ФИЦЦИ). Годишња производња за 3 сезоне до 2014. до 2015. године кретала се од 9, 5 до 12, 2 милиона тона годишње. У Индији, државе Махарасхтра и Мадхиа Прадесх чине 89 посто укупне производње земље, наводи ФИЦЦИ. Већина остатка се производи у Рајастхану, Андхра Прадесх, Карнатака, Цххаттисгарху и Гујарату. Извоз сојиног брашна је у 2013. години од стране државе износио 2, 7 милијарди УСД. Како би одржала корак са повећаном потражњом, земља је започела напоре на подизању приноса соје увођењем нових технологија за узгој.

4. Кина (12, 2 милиона метричких тона)

Кина учествује са 4% у производњи соје у свету, према робној основи. Велики део сојине земље се узгаја у северној провинцији Хеилонгјианг, близу руске границе. Према покрајинској комисији за пољопривреду, у покрајини се користи више од 235 милиона хектара као пољопривредно земљиште у соји. Ипак, Кина мора да увози велике количине соје да би задовољила домаћу потражњу. Кина учествује са 60 посто увоза соје у свијету, према робној основи, што га чини највећим увозником соје, а слиједе га колективни чланови Еуропске уније. Већи део цена на светском тржишту за соју диктира потражња Кине. За последњих шест сезона садње до 2014-15, годишња производња се кретала између 12, 2 до 15, 08 милиона метричких тона тамо, према УСДА.

3. Аргентина (53, 4 милиона метричких тона)

Аргентина има пољопривредна земљишта од преко 20, 3 милиона хектара намијењена узгоју соје. Буенос Аирес, Кордоба и Санта Фе су државе у којима се соја узгаја у највећој количини према робној основи. Земља чини 18 посто свјетске производње соје. Иако Аргентина извози само 7% глобалног извоза сирове соје, то је највећи извозник сојиног уља и оброка. У 2013. години сојино брашно било је највећа извозна роба у Аргентини, што је земљи дало 10, 7 милијарди долара, према подацима МИТ-а. У четири најновије сезоне соје у Аргентини до 2014-15, годишња производња је у распону од 40, 1 до 56 милиона метричких тона, према УСДА.

2. Бразил (86, 8 милиона метричких тона)

Као други највећи произвођач соје у свету, Бразил учествује са 30% у глобалној производњи усева. Земља располаже са преко 29 милиона хектара земљишта и користи се за узгој соје. У последња 4 годишња доба до 2014-15, производња соје је у сталном порасту, према УСДА. Годишње количине производње у том временском периоду кретале су се од 66, 5 до 94, 5 милиона тона. Извоз соје је 2013. године остварио земљу у износу од 23 милијарде УСД према подацима МИТ-а. Соја која се узгаја у Бразилу има виши ниво протеина од оних који се узгајају у многим другим деловима света, и на тај начин доносе веће цене на међународним тржиштима, према робној основи. Земља такође производи велику количину не-генетски модификованих (не-ГМО) соје, које су такође скупље од генетски модификованих.

1. САД (108, 0 милиона метричких тона)

У Сједињеним Америчким Државама, соја су доминантна сјемена нафте и чине 90% производње нафте у земљи, према УСДА. То је класа пољопривредне робе која такође укључује семе каноле / уљане репице, сунцокрета и лана, јер се све то производи у биљним уљима. САД чине 34% свјетске производње соје. Са тржишним учешћем од 42 одсто, то је и највећи извозник сирове соје према робној основи. У САД-у постоји око 34, 4 милиона хектара намењених за садњу соје. Кентаки, Минесота, Охајо, Пенсилванија и Висконсин су државе са највећим плантажама соје у просечној величини. У међувремену, Илиноис, Ајова, Индијана, Минесота и Небраска биле су државе које производе највећи принос соје. За разлику од других земаља које производе соју, цене у САД су значајније одређене повећаном потражњом биодизела, где се сојино уље користи за погон мотора са сагоревањем. Годишња производња соје у три сезоне до 2014. до 2015. године кретала се од 82, 8 до 108 милиона тона. Садња соје у већем делу САД почиње у мају или почетком јуна, а жетва почиње крајем септембра до октобра.

Рецоммендед

Где је најстарији мост на свету?
2019
Америцан Минк Фацтс: Животиње Сјеверне Америке
2019
Шта је извор ријеке Замбези?
2019