25 Већина неписмених земаља

Иако писменост на националном или глобалном нивоу није увек била историјски значајна, данас препознајемо писменост као основно људско право и организације широм света се труде да повећају стопу писмености у свим земљама широм света. Бити у стању да чита и пише не само да оснажује особу, већ отвара читав нови свијет могућности потребних за укидање сиромаштва и елиминацију глади, и види напредак у људској врсти уопште.

Географија неписмености

Према инфографији објављеном од стране Унесцо института за статистику 2013. године, 52% од 774 милиона неписмених људи који имају 15 и више година налазе се у западној и јужној Азији. Од 2015, ове регије имају стопу писмености 70, 2%, док подсахарска Африка има 64%. Најнижи међу њима је Јужни Судан, са стопом писмености од само 27%, а следе Афганистан са 28, 1%, Буркина Фасо на 28, 7%, Нигер на 28, 7%, Мали на 33, 4%, Чад на 35, 4%, Сомалија на 37, 8%, Етиопија је 39%, Гвинеја 41% и Бенин 42, 4%. Даљња анализа статистике УНЕСЦО-а наводи да од 774 милиона неписмених одраслих особа забиљежених у 2013. двије трећине њих, или око 493 милиона, су жене које нису у стању или имају потешкоћа да читају текстуалне поруке, попуњавају обрасце и читају лекарски рецепт. Штавише, има 123 милиона људи између 15 и 24 године који не могу да читају или пишу. Од ових неписмених младих, 76 милиона су жене, а 54 милиона њих је смјештено у само девет земаља: Индији, Пакистану, Нигерији, Етиопији, Бангладешу, Демократској Републици Конго, Уједињеној Републици Танзанији, Египту и Буркини Фасо.

Сиромаштво остаје примарни узрок

Многе од земаља за које се извештава да имају веома ниску стопу писмености су такође међу најсиромашнијима у свету. Огромна већина људи који живе у овим земљама једва могу јести три оброка дневно, а камоли бринути о одласку у школу или учењу читања и писања. С друге стране, алармантно висока стопа неписмености међу женама из Индије, Пакистана и Нигерије приписује се друштвеној неједнакости коју доживљавају. Жене генерално добијају мање образовања у овим земљама са њиховим улогама које су још увијек у великој мјери потиснуте у секундарни значај. Међутим, недавни догађаји мењају ову норму пошто породице почињу да прихватају да је образовање од виталног значаја за будуће благостање не само њиховог економског живота, већ и њихове слободе. Неопходно је сада више него икада прије свима да признају да је образовање основно људско право и да се мора слободно дати свима, укључујући жене и дјецу. Никакав напредак неће бити једнак слободи да се оснажимо и да им се пруже једнаке могућности које уживају људи из других напреднијих земаља.

Земље са најнижом стопом писмености у свету

  • Прегледајте информације као:
  • Листа
  • Цхарт
РангЦоунтриСтопа писмености (%)
1Јужни Судан27.0% \ т
2Авганистан28.1% \ т
3Буркина Фасо28.7% \ т
4Нигер28.7% \ т
5Мали33.4%
6Цхад35.4% \ т
7Сомалија37.8%
8Етиопија39.0%
9Гвинеја41.0%
10Бенин42.4%
11Сијера Леоне43.3%
12Хаити48.7%
13Сенегал49.7%
14Гамбиа, Тхе51.1% \ т
15Бутан52.8%
16Пакистан54.9% \ т
17Гуинеа-Биссау55.3% \ т
18Мозамбик56.1% \ т
19Централна Афричка Република56.6% \ т
20Цоте д'Ивоире56.9% \ т
21Непал57.4%
22Бангладеш57.7%
23Тимор-Лесте58.3% \ т
24Мауританиа58.6%
25Да иде60.4% \ т