25 земаља са најмањом личном слободом

Шта подразумева лична слобода? Да би грађанин имао пуну личну слободу у држави, они морају имати слободу кретања, власништво и сигурност приватне имовине, слободу изражавања неслагања и право на правично и непристрасно суђење. То су непоколебљиви стубови скупова података који су дати у Индексу просперитета Легатум. Објављивање ове лицне љествице ове организације мјери колико владе разлицитих земаља дозвољавају својим градјанима да зиве свој живот, без да им се постављају ограницене границе. Индекс користи мултифакторски систем рангирања, јер није тако лако као што је једноставно рећи да ли нација пружа личну слободу својим грађанима или не. С обзиром на то да он разматра вишеструке критерије који се морају испунити да би се сматрала да је особна слобода садашња, ранг Легатум је посебно нијансиран. Влада може обезбиједити слободу кретања, али у исто вријеме имати и неправедан правосудни систем. Унутар таквог система, што је више услова испуњено, то ће бити већи ранг земље за личну слободу. Узимајући у обзир варијабле толеранције према имигрантима и мањинама, грађанску слободу и слободан избор и задовољство слободом избора, индекс узима сваки од њих као пондерисане коефицијенте и комбинује их у укупну оцјену. Имајући у виду закључке Индекса, поближе смо размотрили три земље за које се сматра да имају неке од најмањих личних слобода за своје становништво.

Које земље имају најмање особне слободе?

Судан

Судан се недавно поделио са својом нижом половином у 2011, када је Јужни Судан стекао аутономију и независност. Бивши Судан имао је двије различите етничке групе, често категоризиране као „арапске“ и „афричке“. Јужни Судан је био насељен различитим афричким групама. Политичка моћ и ресурси били су концентрисани на северу, остављајући Јужни Судан крајње маргинализованим. Иако је постојала као једна земља, Судан је био изложен насиљу и грађанском рату. Омар Ал Башир, садашњи предсједник Судана након раздвајања, има налог за хапшење који му је 2009. године издао Међународни кривични суд за планирање и извршење масовних убистава и силовања у Дарфуру. Ипак, он је и данас председник. Власт у Судану је и даље концентрисана у рукама мале групе елита, а ресурси су једва осигурани изван главног града. Чињеница да је предсједавајући земље у земљи тражен због злочина против човјечности симболичан је разлог због којег има ранг. Недостатак ресурса и личних слобода и вишак корупције и насиља служе да Судан постане једна од најмање слободних земаља у свијету. Један од основних принципа личне слободе је ваша слобода да изразите своја веровања и мишљења. Пошто је Омар Ал Башир као предсједник организирао геноцид у својој земљи, може се закључити да лични изрази грађана нису ни разматрани од стране руководства.

Јемен

Јемен је већ годинама на рубу грађанског рата између Хоутхи побуњеника који прате грану шиитског ислама названог Заидизам и јеменску владу, као и неке чланове сунитске гране ислама. Влада се сматра слабом, а велике области земље сада су под Хоутхијевом контролом, која активно ради на томе да добије више територије и моћи. Влада не може обезбиједити довољно средстава својим грађанима јер има мало тога да понуди. Јемен је био упориште за неколико терористичких група, укључујући и Ал-Каиду, из којих су могли да изведу своје насилне радње, а резултат је била да је земља остала разбијена. Иако рангирање Јемена може бити праведно, треба напоменути да је то овде не само зато што влада не дозвољава својим грађанима личну слободу. Постоје и други фактори и, штавише, чини се да је сада случај да јеменска влада не располаже ни средствима и инфраструктуром неопходним за осигурање таквих слобода.

Авганистан

Чак иу пост-талибанској клими, Авганистан није слободан од кршења људских права. Иако земља у свом уставу има технички чланак који има за циљ заштиту слободе говора, пријављена је пријетња и узнемиравање новинара и јавних личности. Такође се наводи да проблем корупције у Афганистану данас расте. Корупција се може односити на било шта, од малих размера до неправедних полицијских снага. Одузимање земљишта, које се односи на куповину земљишта у великом обиму, још је једна врста корупције за коју се каже да се шири широм Афганистана.

Шта се може учинити за побољшање личних слобода?

Слично као што су проблеми који утичу на личне слободе компликовани, решење је највероватније и превише. Нажалост, у земљама у којима се економска несигурност и корупција осјећају на најоштрији ниво, често постоје популације људи чије основне људске потребе нису задовољене. У овим случајевима, може бити тешко ријешити питања као што су слобода штампе или подмићивање која, иако је важна, могу бити минимизирана другим важним проблемима с којима се суочава дотична земља, као што је рат. Међутим, то је могуће за земље које сада доживљавају низак степен личних слобода да се постепено окрећу током времена.

Земље које највише немају у слободи

РангЦоунтриЛегатум Просперити Индек Ратинг о личној слободи
1Судан149
2Јемен148
3Авганистан147
4Еипт146
5Мауританиа145
6Иран144
7Русија143
8Ирак142
9Алгериа141
10Централна Афричка Република140
11Кина139
12Таџикистан138
13Свазиленд137
14Цхад136
15Саудијска Арабија135
16Демократска Република Конго134
17Беларус133
18Пакистан132
19Либија131
20Етиопија130
21Камерун129
22Казакхстан128
23Бахреин127
24Јордан126
25Ангола125