Англо-Занзибарски рат

Англо-Занзибар је био војни сукоб 27. августа 1896. године између Султаната Занзибара и Велике Британије који се борио мање од 45 минута, чиме је постао најкраћи рат икада забележен у историји. Према споразуму из 1886. године, британски конзул је требао издати дозволу да се било који појединац уздигне на положај султаната. 25. августа 1896. про-британски султан Хамад бин Тхуваини је умро, а султан Кхалид бин Баргхасх се уздигао до султанатске позиције коју су се Британци надали да ће ићи пријатељском Хамуд бин Мухамеду. Кхалид није испунио захтјеве из уговора из 1886., а Британија је то протумачила као провокацију за рат, што је резултирало ултиматумом да Кхалид и његове снаге одустану. Кхалид се супротставио тим наредбама и забарикадирао се унутар палате.

Рат

Хамад је преминуо 25. августа у очигледном атентату његовог 29-годишњег нећака Кхалид бин Баргасх. Овај покушај био је Кхалидов други као султан, а претходни је био три године назад. Баш као и први пут, британске власти упозориле су Кхалида који, овај пут, није обратио пажњу на упозорење и инсталирао 2.800 наоружаних војника да га заштите. Следећег дана, свака страна се припремала за борбу док је Британија доносила још појачања док је још преговарала са Кхалидом који је то одбио, што је довело до питања ултиматума који је истекао следећег јутра. До 27. августа, у 9:00 ујутро, Британци су окупили топовњаче, крстарице, преко 100 морнара и маринаца, и 900 локалних Занзибариса у близини луке, спремни да се суоче са преко 2.800 Занзибарија који бране палачу са пиштољима упереним према Британцима трупе. У 9:02, избио је свеобухватни рат, са тешком британском ватром која је онемогућила оне који су бранили палату. На морнаричкој страни, британска краљевска морнарица потонула је краљевску јахту Занзибари и још двије мање. До 9:40, британски борци су оборили заставу палате, обуставили ватру и прогласили побједу.

Афтерматх

Било је најмање 500 мушкараца и жена који су били жртве султаната, а само један британски морнар тешко је повређен који се касније опоравио. Већина жртава је резултат пожара који је запалио палату. Њемачки конзулат понудио је Кхалиду и четрдесетак сљедбеника азила, а касније их је пребацио на њемачку источну Африку на копненом дијелу Танзаније упркос томе што је Британија затражила њихово изручење на суђење. Рат је такође довео до хаотичног и опортунистичког пљачке имовине, посебно од индијских предузећа, што је довело до губитка још двадесетак људи. Британија је довела 150 Сикових војника из Момбасе да врате ред и још много морнара да угасе пожар који је прешао из палате у оближње објекте. Будући да је рат оштетио палату, срушен је и кориштен је простор као врт и изграђена нова палата. Британски протагонисти добили су почасти и неколико именовања у војсци. Заробљени Кхалидови присташе морали су платити трошкове граната испаљених на њих и трошкове пљачке. Касније, током Источне Африке 1916. године, британске снаге су заробиле Кхалида и прогнале га на Сејшеле, иако су му касније дозволиле да се врати у Момбасу, гдје је живио до своје смрти 1927. године.

Нови Султан

Британија није губила вријеме замјењујући Кхалида са њиховим преферираним султаном Хамудом који је постао врло одан. Међутим, Хамуд је предводио марионетску владу јер је Британија повећала свој утицај у влади до те мјере да је Хамуд постао само церемонијална глава. Британија је приморала Хамуда да укине све облике ропства који су довели до десетине хиљада људи који су се еманципирали за десет година. Англо-Занзибарски рат је био веома ефикасан за Британце, пошто се ниједан други Занзибари није побунио против Британије још 67 година да је Занзибар британски протекторат.