Баттле Оф Хилл Еерие - Корејски рат

Бацкгроунд

Битка на брду Еерие односи се на војно ангажовање више агенција које су вршиле борбу против Комунистичких снага Кине (ЦЦФ) против снага Уједињених нација (УН) (углавном са Филипина и Сједињених Држава) распоређених за борбу у Корејском рату. Битка, која је почела 21. марта 1952. године, догодила се на Хилл Еерие, стратешкој војној испостави која се налазила око десет миља путујући западно од хрпе Цхорвона у данашњој Северној Кореји. Обје зараћене стране гледале су на Хилл Еерие као стратешку локацију због заповједног погледа на равнице испод. Кинези су га доминирали дуги низ година користеци га да понисте све нападе снага УН-а. Као такво било је важно да га заражене снаге ухвате.

Надокнадити

Ратоборне стране на једној страни сукоба на брду Еерие биле су снаге из 45. пешадијске дивизије САД-а и борбеног тима 20. филозофског батаљона који су се борили за Уједињене нације у заштити Јужне Кореје. Супротстављени су им били припадници кинеске војске који су се борили у интересу севернокорејске доминације својих јужних сусједа. Снаге УН-а предводили су Мак Цларк, Омер Манлеи и Фредерицк Даугхерти из Сједињених Држава, те Фидел Рамос и Салвадор Абцеде са Филипина.

Опис

У годинама које су довеле до битке, Хилл Еерие је био јако утврђен од стране кинеских војника, а серија од пет покушаја напада непријатељских фракција углавном је била неуспјешна. 21. маја 1952. године, мајору Фелизарду Танабу је наређено да припреми свој батаљон за коначни напад на положаје које је држао Кинез. Он је послао 44-човек 2. реномантски вод, који је тада био под водством Фидела Рамоса, који ће касније постати предсједник Филипина. Ваздухопловне снаге Сједињених Држава су користиле борбене авионе како би пружиле зрачну подршку Рамосовим људима. Кинези су покушали одмазду касније у јуну 1952. године, само да би пропали и изгубили још 500 војника у периоду од 48 сати. Најупечатљивији напад извршен је 21. марта 1952. године, када је поручник Фидел Рамос из филипинске војске предводио Други вод за извиђање, са својих 41 мушкарца и три официра, до нападачке позиције близу канала за наводњавање око 400 метара од врха брда. . Кинеске снаге су биле наоружане хаубицама, минобацачима, базоокама и митраљезима калибра .50. Филипински вод, с друге стране, био је наоружан пушкама калибра 0, 30 калибра М1, бајонетима, снајперским пушкама и лаким митраљезима, док је америчко ваздухопловство користило 7 борбених авиона типа Ф-86 Сабре.

Исход

Иако су брдовити терени и бункери радили у корист Кинеза, војници који су пљачкали изгледали су као да имају надмоћ (стратегију) и то им је помогло да победе. Кинези су изгубили рат, па чак и покушај да поново преузму контролу над брдом неких два месеца касније нису успели. Укупно је рањено више од 2.500 војника, а више од 1.100 је погинуло у филипинском нападу. Касније, када су Кинези покушали да поврате контролу над брдом, пријављено је још 500 жртава, од којих су већина били Кинези, а само је 24 смртна случаја виђена од стране филипинских снага.

Значај

Битка на брду Еерие је један од најзначајнијих догађаја у Корејском рату. Често се сматра важним стубом војне снаге Филипина, јер је помогао нацији да успостави свој положај у регионима југоисточне и источне Азије. Догађаји прије и послије рације су важан предмет истраживања и за патриоте и за војне стратеге. Осим тога, битка подвлачи важну улогу коју имају мултисекторске снаге у светском друштву после Другог светског рата. Изнад свега, битка је од великог значаја за свеукупни Корејски рат који историчари виде као први пуцни сукоб хладног рата. Ово је био први рат Уједињених нација (УН) у 'нуклеарном добу', и први који је видео велику употребу млазница и хеликоптера у борби. Битка на брду Еерие такође је показала широку употребу напалм бомбардовања, што би карактерисало Вијетнамски рат у наредним деценијама. Неопходност ефикаснијег третирања трупа такође је олакшала многе медицинске пробоје и заувек променила глобалну безбедносну атмосферу.