Чињенице о епилепсији: Болести света

Опис

Епилепсија је поремећај мозга који узрокује понављајуће насилне нападаје међу онима који су погођени. Према Фондацији за епилепсију, пре епилептичког напада жртва ће често искусити панику, губитак или замућење вида, чудне сензације, емоционалне замке, тркачке мисли и друге непријатне осјећаје. Када дође до напада, карактерише га конвулзије, губитак контроле над урином или столицом, знојење, ширење зенице, уједање језика због стискања зуба, грчеви у мишићима, халуцинације, губитак памћења, необични мириси и губитак свести. Након епилептичког напада, особа ће бити опште ошамућена, споро реаговати, имати мучнину и бити жедна, поспана, збуњена и уморна. Конвулзије такође могу довести до телесних повреда.

Пренос

Могући узроци епилепсије укључују повреде мозга или главе, као и генетски или абнормални развој мозга или болести. Према члану Британског друштва за епилепсију, менингитис, мождани удар, Алзхеимерова болест и тумори узрокују врсту поремећаја који се назива симптоматска епилепсија. Постоји и идиопатска епилепсија, која се преноси кроз генетско наслеђивање. Епилептички напади такође зависе од генетског прага сваке особе. Људи са ниским прагом напада су подложнији епилептичким нападима, јер њихови мозгови имају мању отпорност на њих. Оштећење мозга од тешких повреда или инфекције такође смањује праг напада нормалне особе, што их чини склоним епилепсији. Криптогена епилепсија се односи на то када се не може одредити посебан узрок епилепсије особе.

Летхалити

Међу епилептичарима, изненадна неочекивана смрт је најчешћи узрок смрти од болести. Особе које пате од епилепсије имају 1.6 до 3 пута већу шансу да умру од нормалних људи, наводи се у извештају Фондације за епилепсију. За децу са епилепсијом, њихов ризик смртности је већи у поређењу са децом без ње. Људи са криптогеном епилепсијом ће вероватно умрети 2 године раније него што је очекивано у просеку. Они чије су узроке епилептичких напада познати могу умрети 10 година раније него што би се очекивало од норми у којима живе. Повреде, као што су оне од пада, повезане са епилептичким нападима, могу изазвати или довести до стања која доводе до смрти.

Преваленција

Широм света епилепсија погађа више од 65 милиона људи према Фондацији за епилепсију. На њега отпада 0, 75% глобалног оптерећења болестима, у смислу изгубљених година квалитета живота. Епилепсија је четврто најчешће неуролошко стање, а чешће код мушкараца него код жена. Једном стотину људи у САД дијагностикован је неки облик епилепсије, или су на неки други начин доживјели непровоцирани напад. Овај поремећај погађа људе свих узраста, али је најчешћи на два краја старосног спектра на глобалном нивоу, несразмерно погађајући малу децу и старије особе. Годишње 48 од 100.000 људи развија епилепсију. Према Свјетској здравственој организацији (ВХО), скоро 80 ​​посто епилептика живи у земљама са ниским и средњим дохотком.

Третман

Епилептичке нападе могу се контролисати употребом анти-епилептичких лекова (АЕД), мада у овом тренутку не могу да се излече. Такви лијекови, према британском Друштву за епилепсију, контролирају нападаје за до 70 посто људи који их користе. АЕД функционишу тако што смањују прекомерну електричну активност унутар мозга, што је узрок напада. За децу која не реагују на АЕД, медицински стручњаци препоручују кетогену исхрану. Такве дијете су богате масноћама, мало угљених хидрата и обезбеђују контролисане нивое протеина и планиране су према плану квалификованог дијететичара. Вагус стимулација нерва је још један третман за епилепсију, при чему се благе електричне симулације шаљу у вагусни нерв, у напорима да се смањи учесталост, трајање и негативни исходи нападаја. Операција мозга и дубока симулација мозга су други облици третмана који су тренутно доступни.