Друго средње краљевство древног Египта

Позадина и почетна формација

Дванаеста династија завршила је са првом женом фараона у Египту, Собекнеферу, која је владала само четири године пре њене смрти. Иако је наследна 13. династија задржала капитал у Ел-Лисхту, није се могла уклопити са снажним држањем свог претходника. Њиме је владао први семитски владар, Кхендјер, који се сматрао слабим и неспособним да консолидује своју власт. То је изазвало одвајање сеан- зантистичке владајуће канаанске породице у Аварису и коначно формирање 14. династије. Петнаеста династија владала је Египтом од 1690. пне до 1549. пне. Након што су Хикоси напали северни Египат, они су успоставили исту 15. династију, али су одлучили да владају само Горњим Египтом, пошто су дошли са североистока, и њихови интереси су завршили тамо.

Успон на моћ и достигнућа

Египатском династијом Хикса владало је шест краљева из Авариса, али их је познато само пет. То су били Салитис, Сакир-Хар, Кхиан, Апопхис и Кхамуди. Правило Хикоса је трајало сто и осам година. Иако су Хикоси успоставили своју власт у Горњем Египту, остаци 14. династије владали су и Доњим Египтом, који је до сада био 16. династија. Фараони из 16. династије наставили су да отимају хикоске освајаче, али су пропали у својим напорима јадно, јер је град после града пао на њихове непријатеље. Хикоси су започели офанзиву да би на крају потражили град Тебе. Велики дио пораза 16. династије приписује се глади која је и даље превладавала у Доњем Египту.

Изазови и контроверзе

Друго посредничко краљевство је имало три династије које су владале у исто време. Династија Абидос је такође била смештена у Горњем Египту, мада је њена владавина имала најкраћу владавину, чије је трајање председавало четири краља: Вепваветемсаф, Пантјени, Снааиб и Сенеб Каи. Док су Хикоси смењивали Ел-Лисхт, главни град 15. династије у Доњем Египту, још једна владајућа покрајинска кућа у Теби одвојила се од Итј-тавни. Ова фракција је касније постала 17. династија. и био је покретачка снага иза протјеривања рата против Хикоса из Египта. 17. династија је створила подстицај за обнову многих храмова у Горњем Египту, а његова последња два краља подстакла су гурање да уклони све снаге Хикоса из Египта.

Децлине анд Демисе

Седамнаестом династијом владали су девет фараона. Њихови први владари били су више заинтересовани да тргују са трговцима из Црвеног мора и рударским златом него да деле власт са другим владајућим династијама у горњем или доњем Египту. Међутим, чињеница да су они били више заинтересовани за зарађивање новца би на крају подржали њихове ратове у ослобађању Египта од узурпатора северних Хикса. Последњи рат против Хикоса почео је са последња два фараона ове династије, а то су Сегененре Тао и његов син Вадјкхеперре Камосе. Овај последњи, фараон Камосе, био је катализатор који је на крају довео до прегруписавања владавине Хикоса у северни део Египта у Фајуму. Хикоси ће ускоро заувек напустити Египат, па је њихово протеривање завршило 15. династију коју су саградили Хикоси.

Историјски значај и наслеђе

Друго посредничко краљевство древног Египта било је раздобље које су карактерисали владари заокупљени зарађивањем новца, рударством за злато, борбом против глади у Доњем Египту и борбом против освајача Хикоса са сјевера. Ослобођење Египта од освајача Хикоса би отворило пут ере мира која ће уследити, допуштајући развој уметности и културе која би прожимала наредне доласке династије, у ком времену би ново краљевство које је владало код куће имало потпуну контролу над Египтом и свим његовим територијама. 17. династија би наставила да постаје 18. династија, уз уздизање брата фараона Камосе, Ахмосеа И. Речено је да потпуни прогон Хикоса из Египта није постигнут до почетка владавине под фараоном Ахмосе И.