Државе које немају универзално признање

Понекад државе нису у потпуности признате као суверене државе због неријешених спорова са својим сусједним државама које одбијају да им одобре независност или да признају њихову независност. Уједињене нације имају политику која охрабрује такве државе да мирно рјешавају своје граничне спорове. Наведене државе већ годинама покушавају да преговарају о својој независности без успјеха. Међународна економија не признаје те државе као де фацто и де јуре суверене државе.

5. Транснистриа

Застава Транснистрије.

Транснистрија је држава без граница која граничи са Молдавијом и Украјином. Званично је познат као Придњестровска Молдавска Република (ПМР). У Транснистрији живи више од 505.153 становника који углавном говоре руски. Други језици у Транснистрији су румунски и украјински. Главни град Транснистрије је Тираспол. То је уједно и највећи град у Републици. Транснистрија је прогласила своју независност 1990. године, иако га већина међународне заједнице сматра дијелом Републике Молдавије. Транснистрија је дозволила слободу вјероисповијести са више од 95 посто њених становника који се сматрају кршћанима. Има мешовиту економију засновану на производњи и производњи челика, која се углавном бави производњом текстила. Влада Транснистрија има своју централну банку која кује Транснистријску рубљу која је валута. Историјски, привремена економија је била јако индустријализована, али је прешла на планску економију и на крају на мешовиту економију која је тренутно у употреби. Привреда Транснистрије се толико развила да се бави увозом и извозом робе. Транснистрија је у прошлости била оптужена да није промовисала људска права због ограничења медија и великих новина у власништву власти. Независни власници новина су пријавили да их влада малтретира. Влада Транснистрије се састоји од предсједника и премијера.

4. Северни Кипар

Застава Северног Кипра (Турска Република Северни Кипар).

Северни Кипар је самопроглашена држава смештена у североисточном делу острва Кипра. Има популацију од 313.626 и добила је независност од Републике Кипра 1983. године. Само Турска препознаје Сјеверни Кипар као независну државу, док га остатак свијета сматра дијелом Републике Кипар. Главни град Северног Кипра је Северна Никозија. Северни Кипар има полупредсједничку демократију, коју предводе и предсједник и премијер. Клима Северног Кипра је хладна и кишна, а зима између децембра и фебруара и вруће и суво вријеме у другим мјесецима. Климатски услови се разликују према географији подручја. Такође је важно напоменути да је економија Северног Кипра под великим утицајем сектора услуга који се састоји од образовања, трговине, туризма и јавног сектора. Сектор образовања доприноси највећем приходу, на пример, у 2011. години приход је износио 400 милиона долара. Северна турска валута је турска лира. Туристичка индустрија на Сјеверном Кипру се током година увелико развила, тако да годишње прими преко 1, 1 милијун туриста.

3. Република Абхазија

Застава Републике Абхазије.

Република Абхазија се налази на источној обали Црног мора, јужно од Русије и северозапада Грузије. Има око 240.000 становника са својим капиталом у Сукхумију. Русија признаје Абхазију као независну државу, али многе друге земље и међународна заједница то не чине. Као такав, он је остао део Грузије већ дуги низ година у случају који тек треба да се реши. Уједињене нације су играле различите улоге у конфликтном и мировном процесу, укључујући војне, хуманитарне, развојне улоге и улоге поверења и изградње капацитета. Она тврди да међународна гранична поравнања морају бити договорена и не могу се постићи силом. Абхазија има разнолику географију која обухвата низинске и планинске регионе. Навевају га мале ријеке чији су извори Кавкаске планине. У Републици Абхазији се налази најдубља пећина на свијету позната као Крубера пећина. Његова економија је високо интегрисана са Русијом која финансира око половине свог буџета кроз новац за помоћ. Њихова валута је руска рубља. Абхазија има плодне земље које олакшавају раст пољопривредних производа као што су воће, дуван, чај и вино. Већина становника Абхазије су хришћани, док су други сунитски муслимани или нерелигиозни. Језици који се говоре у Абхазији су Абхази, Руси, Јермени, Грузијци, Сван и Мингрелијски.

2. Република Јужна Осетија

Застава Републике Јужне Осетије.

Република Јужна Осетија је такође позната као Тскинвали. Налази се на јужном Кавказу који граничи са југозападном Русијом. Има популацију од око 53.000 људи који говоре језичке и руске језике. Главни град Јужне Осетије је Тскхинвали који у њему живи 30.000 од укупног становништва Јужне Осетије. Република Јужна Осетија је стекла независност од Совјетског Савеза 1991. године. Декларацију о независности испунила је грузијска влада која је силом покушала да поврати своју контролу над Јужном Осетијом која је довела до Јужне Осетије 1991-1992 и ратова Русија-Грузија 2004. и 2008. године. Након руско-грузијског рата, Русија је признала Јужну Осетију као независну државу. Међутим, Европска унија, Организација Северноатлантског споразума (НАТО), већина држава чланица УН-а и Вијеће Европе је не признају као суверену државу. Већина грађана Јужне Осетије су хришћани; међутим, друге религије укључују ислам и неопагане. Економски, већина Осетинаца се бави пољопривредом која се бави самосталном производњом. Јужна Осетија и даље у великој мери зависи од економске помоћи Русије. Влада настоји да повећа своју локалну производњу брашна како би надопунила приходе добијене од контроле тунела Роки. Ако успије, Јужна Осетија ће моћи да смањи свој праг сиромаштва.

1. Косово

Застава Косова.

Косово се налази у југоисточној Европи. Тренутно није у потпуности призната као независна држава јер је спорна територија упркос томе што је прогласила своју независност од Србије 2008. године. Србија је тврдила да је Косово део њене "Аутономне покрајине Косово и Метохија". Република Косово је Приштина. Косово има економију средњег дохотка и има годишњи економски раст од 2008. године. Чланица је међународне заједнице јер је Уједињене нације препознају као независну државу коју доказује чланство у Међународном монетарном фонду и Светској банци. Косово има предсједника којег бирају његови грађани Фатмир Сејдиу. Косовски терен је углавном планински, а највиши врх је Гјеравица висок 8.714 стопа. Има две главне реке: Бели Дрин и Ибар. Највећи град који је уједно и главни град Косова има 198.000 становника. Његову климу карактеришу влажне температуре што резултира топлим љетима и хладним и сњежним зимама. Републиком Косово управљају законодавна, извршна и судска власт која своје принципе црпи из Устава Косова.