Главне религије које су се практиковале у Парагвају

Смештен у срцу Јужне Америке, Парагвај је земља без излаза на море са површином од 406.752 квадратних километара и популацијом од 6.897.384 особе. Хришћанство је доминантна религија у земљи. Према ЦИА Ворлд Фацтбоок-у, 89.6% и 6.2% популације Парагваја су римокатолички и евангелистички протестанти. Поред тога, 1, 1% становништва се поистовјећује с другим вјерским сектама, а аутохтоне религије се практицирају од 0, 6%. Остале религије, као што су ислам, будизам, јудаизам, као и невјерници, представљају остатак популације Парагваја.

Католичанство у Парагвају

Римокатоличанство је најпопуларнија религија у Парагвају и обликовала је садашњу културу нације. Први пут уведени од стране европских истраживача и мисионара у 16. веку, у Парагвају сада живи око 5, 7 милиона католика. Прва епархија у земљи основана је 1547. године и почела је да у великом броју претвара домородачке Индијанце у католичанство. Данас, већина државних званичника владе су католици, а велики католички фестивали се славе као државни празници.

Протестантизам у Парагвају

Протестантизам је друга по величини хришћанска деноминација у Парагвају. Различите протестантске групе које су присутне у земљи укључују лутеране, меноните и евангелисте.

Мањинске религије у Парагвају

Мала популација муслимана живи у Парагвају, првенствено у одјелу Алто Парана у земљи. Већина муслимана има своје порекло од Сирије и Либана, мада неки потичу из Јужне Азије. У земљи има и око 2.000 практиканата будиста, док су неки бивши будисти прешли на кршћанство. Већина парагвајских будиста има порекло из Јапана и део је јапанског пољопривредног насеља изграђеног у Парагвају. Јевреји у Парагвају су углавном стигли током или након Првог светског рата из Грчке, Турске и Палестине. Данас у Парагвају живи око 1.000 Јевреја, првенствено у Асунсиону. У Парагвају постоји и мала Баха'и популација.

Религијска слобода и толеранција у Парагвају

Парагвај нема званичну државну религију. Устав предвиђа слободу вероисповести, омогућавајући грађанима да слободно бирају и практикују религију по свом избору. Вјерске организације које дјелују у земљи имају државну независност.