Херберт Хоовер - амерички предсједници у повијести
Рани живот
Херберт Хоовер је рођен 10. августа 1874. у Вест Бранцх-у, Ајова. Одрастајући у вриједној Куакер породици, његово дјетињство је обиљежено разним тешкоћама. Био је веома болесно дијете и захтијевао је велику бригу. Да би ситуација била још тежа, оба родитеља су му умрла када је имао девет година. Након кратког боравка у бици и деди у Иови, он и његова браћа и сестре отишли су у Орегон да живе са својим стрицем 1885. године. Похађао је Пацифичку академију Фриендс (Куакер), али није ишао у средњу школу. Уместо тога, радио је као помоћник у канцеларији за свог ујака, током којег је похађао ноћну школу и успјешно се пријавио за пријем на Станфорд универзитет 1891. године. Дипломирао је на Геометрији 1895. године.
На власт
После дипломирања, Хоовер је радио као инжењер за разне рударске компаније, и путовао је широм света десет година. Затим је направио много успешних инвестиција, и постао је веома богат до почетка Првог светског рата. Тада је постао веома укључен у ратно олакшање, посветивши му много новца и времена. Његове успјешне мјере за помоћ у рату привукле су пажњу предсједника Воодрова Вилсона, који је 1917. године именовао Хоовер за шефа америчке администрације за храну. Након рата, Хоовер је био министар трговине и постао предсједнички кандидат републиканске странке за предсједничке изборе у САД 1928. године. У трци за номинованог Демократа у Белој кући против Алма Смита, изабран је за 31. председника САД-а у великој победи.
Доприноси
Током Хоовер-овог предсједавања, он је дао много важних доприноса у домаћој и вањској политици. Он је тежио социјалној правди и елиминацији сиромаштва ширењем јавних служби, увођењем прогресивне пореске политике, залагањем за дечја права и пензијским плановима, и подржавањем владине сарадње са приватним предузећима. У области спољних односа, Хоовер је култивисао пријатељске односе са земљама Латинске Америке. Повукао је велики број америчких војника из нација Хаитија и Никарагве и посредовао у територијалним споровима између Чилеа и Перуа. Такође се залагао за разоружање агресивних нација и за смањење одбране од свих главних светских суперсила, посебно на мору.
Изазови
Велика депресија, највећа економска криза коју је капиталистички свет икада видео, погодила је САД током прве године Хоовер-овог председавања. Иако је тражио проактивне мјере за суочавање с кризом, укључујући велике државне субвенције главним индустријама и пољопривреди, успостављање Одјељења за јавну изградњу како би се стимулирало планирање јавних радова, те успостављање Реконструкције финансијске сарадње за додјелу владиних кредита финансијским институцијама за рјешавање проблема горући проблеми у тој индустрији, нажалост, ниједна од тих мјера није се показала дјелотворном у ублажавању тако велике економске кризе. Инфлација је скочила, а повећано опорезивање потакнуто мјерама само је осиромашило људе. После економских неуспеха, амерички председнички избори 1932. показали су се као велики изазов самом Хоовер-у. Изгубио је трку са маргином од скоро 30 одсто за номинованог демократског кандидата Франклина Д. Роосевелта.
Деатх анд Легаци
Хоовер је умро 20. октобра 1964. у 90. години живота у свом апартману у Нев Иорку. Имао је велико унутрашње крварење. Државна сахрана му је одржана 22. октобра исте године. Иако га у то вријеме нису сматрали успјешним предсједником, а људи су га често критизирали због тога што је био превише пасиван и неспособан суочити се с наступом Велике депресије, касније су га знанственици бранили од таквих оптужби и тврдили да су Хоовер-ове мјере биле уствари претходници ФДР-овог Нев Деал-а. Његове мјере за ублажавање ратних разарања током оба свјетска рата оставиле су га у сјећању као часног човјека. У време његове смрти, он је у великој мери рехабилитовао свој имиџ. Данас се његове статуе могу наћи у његовом родном месту, као иу његовој алма матер на Универзитету Станфорд.
