Каква је била јулска криза?

Јулска криза била је један од главних догађаја који су катализовали почетак Првог светског рата. Убиство надвојводе Франца Фердинанда, наследника аустроугарског трона, довело је до тога да је земља наредила истрагу о Краљевини Србији која је требало да сарађује, неуспех на који би Аустро-Угарска напала Србију. Аустро-Угарској је била потребна помоћ Немачке да би остварила своју претњу, али је Русија такође била спремна да помогне у одбрани Србије. Због тадашњих глобалних снага и савеза, ланац сукоба би на крају укључивао Француску и Велику Британију. Они који су извршили атентат хтели су да уједине све јужнословенске територије које су биле ван правила Србије или Црне Горе. Након тога услиједио је низ дипломатских састанака и расправа у мјесецу јулу који нису донијели плодове.

Тхе Ассассинатион

Фердинанд је 28. јуна 1914. године присуствовао војној вјежби у Босни, коју је Аустро-Угарска прикључила 1908. године, не знајући да је Данило Илић поставио шест наоружаних иредентиста; пет Срба и један босански Муслиман да га убију. Српски мајор Воја Танкосић упутио је Недељка Чабриновића да детонира бомбу и да узме калијум цијанид како би избегао хватање, а све то учинио је, али Фердинанд није био повређен, а цијанид му је био само болестан. Током хапшења и испитивања Чабриновића, Гаврило Принцип је убио Фердинанда и његову супругу. Иако је и Принцип узео цијанид, није га убио. Првобитна изјава Србије била је порицање учешћа и тврдила је да је Аустро-Угарску упозорила на могуће убиство, иако је у Србији било дивно расположење.

Истраге

Аустро-угарски и њемачки званичници поднијели су захтјев за истраживање српског и руског учешћа када се показало да је Танкосић упутио убојицу. Овај захтев је уследио након што је један од убица ухапшен и дао детаље о умешаности Србије и састанку који су имали у Француској. Србија је одбила да испоштује низ захтева од Аустро-Угарске и Немачке који ће смањити тензије у време када је Русија формирала савез са Румунијом, Бугарском, Србијом, Грчком и Црном Гором против Аустро-Угарске. Цијело то вријеме Њемачка је била више него спремна за рат и жељела је да Аустрија-Мађарска што прије нападне Србију како би изненадили Русију и Француску.

Ултиматум и одговор Србије

Аустроугарска је осмислила ултиматум који Србија није могла прихватити да би могли да иду у рат. Ултиматум од десет тачака захтевао је сузбијање анти-аустроугарских осећања у Србији, уклањање конкретних војних лица, прихватање аустроугарских оперативаца у Србији и њихово укључивање у суђење убицама, објашњавајући зашто су високи српски званичници непријатељски настројени према Аустрији - Мађарска, и обавештавање Аустро-Угарске о сваком кораку који је предузет за спровођење ултиматума. Србија је имала 48 сати да одговори. Одговор Србије био је контроверзан јер су неки историчари тврдили да је пристао на све ултиматуме, док су други тврдили да је Србија израдила паметно писмо које је наизглед пристало на неке од ултиматумских тачака, док је реално гледано, то је био веома мирисно одбацивање. Британија је учинила посредничке напоре у покушају да заустави рат, док је Немачка предводила пропагандну машину која је дискредитовала извештаје да је учествовала у изради ултиматума.

Декларација рата

Аустро-Угарска је Србију прогласила рат 28. јула 1914. у 11:00. Русија је наредила делимичну мобилизацију унутар својих округа који су граничили са Аустро-Угарском, док су Немачка, Француска и британске војске биле у приправности. Дипломатски састанци који су услиједили укључивали су оптужбе и пријетње између Аустрије, Њемачке, Велике Британије, Француске и Белгије, гдје се спомињу не-играчи попут Италије и Луксембурга. Током састанака, Русија је ставила своју војску под високу приправност чекајући наређења. Немачка је 1. августа 1914. објавила рат Русији и наредног дана преузела контролу над Луксембургом и дала Белгији ултиматум тражећи слободан пролаз за своју војску на путу за Француску. Белгија је одбила, а 3. августа Немачка је објавила рат Белгији и Француској. Њемачка је починила цасус белли када је прекршила неутралност Белгије и Луксембурга и због тога је Велика Британија 4. августа објавила рат Њемачкој. Аустроугарска декларација о рату Русији 6. аугуста 1914. била је посљедњи догађај који је довео до првог свјетског рата. .