Каква је била комерцијална револуција у пред-модерној Европи?

Комерцијална револуција је била период у европској историји почевши од средине крсташке ере у касном 13. веку и траје до почетка 18. века. До овог периода дошло је до тога да су Европљани поново открили ријетке производе који су изгубљени од пада Западног Римског Царства (27-476) и дошли у контакт са новим идејама на културним, економским, војним и политичким фронтовима кроз крсташке ратове. (1095-1291). Разлог за то је био тај што је Европа ушла у дуготрајан контакт са разним муслиманским царствима у Северној Африци, Блиском Истоку и Централној Азији, као и Монголско царство (1206-1368) и Византијско царство (330-1453). Све ове нове идеје и добра навели су Европљане да повећају интересовање за трговину која је довела до путовања европских сила, како би покушали да пронађу нове трговинске путеве за Африку и Азију. Потреба за новим трговинским путевима била је потребна и након што је Византијско царство пало на отоманско царство (1299-1923), које је прекинуло многе претходне копнене трговинске путеве ка већој Азији. То је наравно довело до тога да је Кристофор Колумбо (1451-1506) покушао да пронађе нови пут до Индије, пловећи преко океана, где је открио Нови свет и вратио се у Европу да би ширио вести. То је онда поставило основу за највећи део Комерцијалне револуције у смислу економије, трговине, добара и политичких и социоекономских промена.

Комерцијална револуција, меркантилизам и трговина

Током Комерцијалне револуције, у европским народима је био већи ниво трговине и богатства него икада раније, и као одговор на то, појавиле су се многе нове економске идеје, док су неке старе обновљене. Економска теорија и пракса меркантилизма настала је у 15. веку у Европи и била је главна економска пракса до завршетка Комерцијалне револуције која је владала народима. Меркантилизам је био економски систем који је проповедао да се државна моћ повећава на рачун супарничких земаља, да се монетарне резерве нагомилавају кроз позитиван трговински биланс и да колоније постоје за добробит матичне земље. Комерцијална револуција такође је довела до модерног банкарског система, високе инфлације због масовног прилива сребра и злата, акционарских друштава и берзи ради управљања ризиком и успона економске теорије у Европи. Постојао је и пораст Цхартед компанија, као што је холандска компанија из Источне Индије, која је на много начина била прва велика корпорација. Све ове економске промене и иновације настале су услед знатно повећаног броја Европљана који су трговали својим колонијама у Новом свету, а посебно са Индијом и Источном Азијом, када су дошли до начина да управљају и контролишу све ово ново богатство.

Нова роба уведена у Европу комерцијалном револуцијом

Због повећане трговине коју су Европљани извели током Комерцијалне револуције, они су били у могућности да поново открију егзотичне, ретке робе као што су свила и зачини који се нису видели у региону још од владавине Римског царства. Поврх ових поново откривених роба Старог свијета, откриће Новог Свијета Колумба 1492. године отворило је њихово тржиште низу невидљивих материјала и хране. Кроз Нови свет и њихове колоније у њима Европљани су вратили многе нове намирнице које су им раније биле непознате попут кукуруза, какаа, кромпира и парадајза. Такође су донијели много крзна, крзна и кожа из колонија, попут дабра и јелена. Током тог времена Европљани су стекли укус за чај и порцелан, међу осталим робама и робом из Кине и остатка источне Азије.

Социоекономски и геополитички помаци

Период током Комерцијалне револуције након Колумбовог открића Новог света довео је до многих геополитичких промена са обе стране Атлантика. У Европи би се подигла велика царства попут Британске империје, Шпањолске империје, Португалске империје и Француске империје, док би домородачки Индијанци заузели земљу и уништили их болести из Европе. У том периоду су политичке промене, давање више моћи монархима, стварање ефикаснијих политичких бирократија и смањење политичке моћи свештенства, папе, племства и витезова. За обичне људе колоније су им дале промену и започеле нови живот и побегле из Европе. Сада је повећана храна и богатство у Европу, заједно са људима који одлазе у Нови свет, што је омогућило веће породице и повећано становништво. Постојао је и економски просперитет јер су људи у Европи могли да уђу у малу средњу класу као трговци, трговци или да се усредсреде на специјализоване вештине као што су ковач или ковач. То је навело људе да имају шансу за квалитетнији живот, иако је већина људи још увијек живјела као сиромашни, пољопривредни сељаци.