Ко су 12 имама дванаестог схиа ислама?

Дванаест имама, заједно са пророком Мохаммедом и његовом кћерком Фатимом ал-Захром, чине четрнаест непогрешивих према схиа исламској вјери. Они се сматрају божански вођеним вођама и најсветији су људи у исламској религији. Они су познати као Ахлулбајт, што значи да су људи у домаћинству, а првих пет од дванаест имама су посебно значајни, а они су Посланик Мухамед, Имам Али, Фатима ал-Захра, Имам Хасан и Имам Хусеин. Ови свети људи су помогли пророку Мухамеду и водили муслиманску заједницу након смрти пророка. Осталих девет имама наставило је да води заједницу, а посебно кроз науку и божанско вођство. Сви муслимани поштују дванаест имама јер су били божански одређени, а њихово знање и побожност сматрани су узорним.

Твелвер Имамс оф Схиа

Дванаест имама, и њихов животни вијек, чине Али ибн Абу Талиб (600-661 ЦЕ), Хасан ибн Али (625-670 ЦЕ), Хусаин ибн Али (626-680 ЦЕ), Али ибн Хусаин (658-712) ЦЕ), Мухаммад Ибн Али (677-732 ЦЕ), Ја'фар ибн Мухаммад (702-765 ЦЕ), Муса ибн Ја'фар (744-749 ЦЕ), Али ибн Муса (765-817 ЦЕ), Мухаммад ибн Али (810-835 ЦЕ), Али Ибн Мухаммад (827-868 ЦЕ), Хасан ибн Али ибн Мухаммад (846-874 ЦЕ), и Мухаммад ибн ал-Хасан (Рођен 869. године). Многи шиитски муслимани вјерују да ће се посљедњи од ових 12 насљедника Мухамеда, Мухамеда ибн Хасана ал-Махдија, поново појавити као крајњи спаситељ човјечанства заједно с Исом како би испунили своју мисију да донесу мир и правду свијету.

Али Ибн Абу Талиб

Али је био рођак Мухаммеда, а касније његов зет кроз Фатиму, и искрено вођен калиф. Рођен од моћног Шеика Карара, Али је постао најутицајнији и најмоћнији наследник Мухамеда. Он и Мухамед су одрасли као браћа, и када је овај примио божански позив, он му се радо придружио у одбрани новоформиране вјере. Али се борио против прогона од стране Куараисха, а када је муслиман мигрирао у Медину, Али је отишао с њима. У битци код Бадра, Али је прешао на прво мјесто како би се борио за оно за што је вјеровао да је исправно и донио побједу муслиманима и зарадио му наклоност Мухамеда, одобрење и прихваћање како би се удала за Фатиму, Мухамедово једино преживјело дијете. Доказао је своју снагу у борби и након смрти Мухамеда, његово право на калифат довело је до историјског раздора у исламу у суните и шиите. Муслимани су их убили у 661. години.

Хусаин Ибн Али

Хусаин је био син Али ибн Аби Халиба и унук пророка Мухамеда. Постао је шеф шијитског ислама након смрти брата Хасана ибн Алија, његовог старијег брата. Навијачи његовог оца давали су му оданост. Када је Муавииа умро и његов син Иазид сам га наслиједио, Хусеин је то дјело сматрао кршењем уговора Хасан-Муавија. Сматрао је Умаииад као опресивне и религиозно погрешно вођене људе. Тако је инсистирао на својим легитимним легатима као директном потомку Мухамеда који је довео до свог изгнанства из Медине у Меку. У Меки, људи Куфа су му обећали верност, тако да је путовао из Меке у Куфу, али војска Иазида сам пресрела његову каравану и масакрирала Хусеина и његове сљедбенике у самотним равницама Карбале у Ираку. Ислам је био онај Хусаиновог мучеништва у Карбали. Мучеништво је готово упоредиво са оним Христом у хришћанској религији. Он се сматра праведним човеком који је послао да отвори очи људима да виде како је мрачно њихово самоиндуковано море греха, али је изабрао да умре да би се они могли откупити. Мухамедови људи су оплакивали имама због чистоће његовог живота награђеног насилном казном. Они га се сећају због његове преданости у борби против моралне неправде.

Мухаммад Ибн Ал-Хасан

Мухамед је рођен 869. у Хасану ал-Аскарију и Нарцисију. Он је преузео имама статус у доби од пет година након смрти свог оца. У свом раном режиму који је трајао 72 године, назван малом окултацијом, Мухамед је контактирао своје следбенике кроз четири посланика. Након окултације и неколико дана прије смрти његовог четвртог замјеника, историја каже да је својим сљедбеницима послао писмо у којем је објављено да је почетак велике мистерије током којег неће бити у контакту са својим народом.

Значај Твелвер Имама

Схиа муслимани вјерују у дванаест калифата и да је Мухамед Махди, крајњи спаситељ човјечанства. Они такође верују да ће ислам владати светом и током владавине правде и праведности ће испунити земљу. Вјеровање у Махдија дало је шиитским муслиманима идентитет.

Шиити вјерују да ниједан од дванаесторице није умро природном смрћу. Они су или убијени или отровани због правне пријетње владавини калифата. Низ историју, шиити су се борили за признање и прихватање од стране својих колега муслимана. Историја Дванаесторице заснована је на револуционарном насиљу, уметности коју су схиа муслимани морали да овладају да би преживели. Дванаест имама је укорило атентат или планирало револуцију, осим ако нису бранили своју вјеру. Ови Имами чине темељну стијену која подупире шиитску вјеру.

Ко су дванаест имама дванаестог схиа ислама?

РангДванаест имама из Атхна'асхариииахЖивотни век
1Али ибн Абу Талиб600-661 ЦЕ
2Хасан ибн Али625-670 ЦЕ
3Хусаин ибн Али626-680 ЦЕ
4Али ибн Хусаин658-712 ЦЕ
5Мухаммад ибн Али677-732 ЦЕ
6Ја'фар ибн Мухаммад702-765 ЦЕ
7Муса ибн Ја'фар744-749 ЦЕ
8Али ибн Муса765-817 ЦЕ
9Мухаммад ибн Али810-835 ЦЕ
10Али ибн Мухаммад827-868 ЦЕ
11Хасан ибн Али ибн Мухаммад (Ал-Аскари)846-874 ЦЕ
12Мухаммад ибн ал-ХасанРођен 869. године ЦЕ; Сада у Мајор Окултација као Махди