Ко су били Викинзи и одакле су дошли?

Прва слика која се јавља уму особе када чују ријеч "Викинзи" може бити висок, мишићав мушкарац с плетеним брадама и кацига с роговима који води брод у земљу коју ће пљачкати. Иако није нужно далеко од стварности, Викинзима има много више него ова слика која траје. Људи и култура Викинга имали су утицај широм света и приче повезане са њима често су пуне мита и маште.

Оригинс оф Викингс

Викинзи су изворно праћени скандинавским земљама Норвешке, Данске и Шведске. Често представљени као "освајачи, предатори или барбари", Викинзи би ишли на рације за ресурсе, са неколико група које су се сместиле на друга места. Вјерује се да су Викинзи добили име по старондарском језику, гдје је тај термин подразумијевао пиратски напад. Иако Викинзи нису увијек били освајачи које су приказивали, осим рација, Викинзи су правили насеља на неколико мјеста. Историчари сматрају године између 800. и 1050. године као доба Викинга.

Викинг Боатс

Викинзи су путовали као и војне кампање, ширећи се из својих географских извора скандинавских земаља према далеким земљама. Земље из којих су се преселили биле су углавном руралне, а већина Викинга се одржавала пољопривредним активностима или риболовом. Викинзи се памте по својим бродовима у стилу дугих бродова, који су дизајнирани за пловидбу кроз воде на обалним подручјима, као и унутрашње воде, заједно са копном на плажама.

Викинг Раидс

Временском периоду између 800. и 1050. године, или доба Викинга, претходили су напади Викинга у касним седамдесетим годинама прошлог века, док су се партије које су пљачкале шириле до Шкотске 794. године, Ирске 795. и Француске 799. године. рације су биле мале и безначајне. Међутим, временом су расли. На пример, у Ирској, након успостављања луке, делови Енглеске су се полако окренули под контролом Викиншких освајача. За период од 80 година, Енглеска је видела контролу од стране Викинга у Мидландсу и северном делу, док су краљеви Вессека задржали контролу на југу и југозападу.

Историчари напомињу да експедиције и истраживања Викинга нису била ограничена на границе западне Европе. Пловећи на мору и користећи водене путеве, Викинзи су успјели путовати у Сјеверну Америку на западу и Русију на истоку. На северном и јужном делу света, Викинзи су отишли ​​у Лапонију на северу и југу, на Медитерански свет (Константинопољ) као и на Ирак (Багдад).

Викинзи: Немилосрдни ратници?

Викинзи се често приказују као жестоки и немилосрдни ратници, али то не осликава целу причу. Викинзи су се такође смирили. Једно такво насеље било је на Исланду, а Викинзи су сматрани као "откривени" и именовани. Вјерује се да је, супротно насилној природи по којој су Викинзи познати, доба Викинга напосљетку претворило Исланд у мјесто с релативно развијеним правним суставом, с нечим сличним парламенту који такођер постоји. Осим политичких и економских ангажмана Викинга на Исланду, постојала је и културна размјена. Чак и данас, митологија и фолклор Исланда говоре о нордијским људима и Викинзима.

Нема сумње да су се многи бојали Викинга, па чак их и презирали, као историјске приказе места на којима указују рације и насеља. Међутим, Викинзи нису увек били застрашујући освајачи. Викинзи сами нису оставили много писаних доказа, али кроз поезију, археологију, уговоре, као и списе људи у Европи и Азији које су срели, дају нам јаснију слику о Викинзима. Како ови извори сугеришу, Викинзи су такође били трговци и занатлије, осим што су били вјешти бродоградитељи. Док су неки Викинзи правили металне и дрвене резбарије, неки су желели да се тргује са сребром, зачинима, свилом, вином, стакленим накитом и керамиком које би на крају вратили у своје домове.