Која врста владе има француска Гвајана?

Француска Гвајана је прекоморска регија и одјел Француске, и њиме управљају сличне владине институције попут оних које се налазе на француском копну. Цаиенне служи као главни град Француске Гвајане. Први Европљанин који је пристао у Француској Гвајани био је Кристофер Колумбо који је пронашао изворне заједнице. Италијани су у почетку хтели да заузму регион, након чега су се Холандјани и Французи успротивили. Рани француски досељеници су се суочили са непријатељством и подлегли су тропским болестима. Долазак афричких робова омогућио је оснивање плантажа и изазвао развој Француске Гвајане. Откриће злата 1853. године створило је граничне спорове са Суринамом и Бразилом које су накнадно ријешене. Територија је проглашена прекоморским подручјем Француске 19. марта 1946. године, иако су били позиви за аутономију. На референдуму 2010. године грађани су гласали против независности.

Префект Француске Гвајане

Шеф француске Гвајане је предсједник Француске који именује жупана који ће представљати предсједника регије. Префект пребива у згради префектуре која се налази у Кајен. Префект обавља различите дужности као представник државе у локалној управи. Префект осигурава да полиција и снаге жандармерије ефикасно координирају, рјешавају велике кризе и одређују хитне поступке обране. Префект даље надгледа операције помоћи и одлучује када ће евакуисати зоне у опасности од природних катастрофа. Он / она је одговоран за правне документе, укључујући возачке дозволе, пасоше, личне карте и имиграционе документе.

Генерална и регионална вијећа Француске Гвајане

Генерални савет је један од извршних органа Француске Гвајане. 19 чланова седи у институцији на шестогодишњи мандат након што је изабрано народним изборима. На челу савета је председник. Још 31 члан је изабран у Регионални савет на шест година, а на челу му је и председник.

Политика у Француској Гвајани

Политика територије има улогу Гујанске социјалистичке партије као кључног играча, и одржава блиске везе са Социјалистичком партијом у Француској. Гвајанска странка има 29 мјеста у Регионалном вијећу, а три у Генералном вијећу. Француску Гвајану представљају два изабрана сенатора у француском Сенату. Тренутни су из Гуианесе Социјалистичке Партије, а то су Јеан-Етиенне Антоинетте и Георгес Патиент. Друге странке у политици Гвајане су Савез народног покрета који има седам места у Регионалном савету и три у Генералним саветима и Валвари који има једног члана у Генералном савету и седам у Регионалном савету. Француску Гвајану представљају два посланика у Народној скупштини Француске.

Проблеми са којима се суочава Влада Француске Гвајане

Влада Француске Гвајане покушава да се избори са приливом илегалних имиграната, као и са незаконитим трагачима злата из Суринама и Бразила. Река Марони служи као граница између Суринама и територије, и пролази кроз прашуме, што отежава патролним снагама безбедности. Француска влада је спровела бројне фазе за рјешавање проблема илегалног рударства у региону. Такве фазе укључују Операцију Анаконда (2003), Операцију Харпие (2008) и Операцију Харпие Реинфорце (2010). Ове операције су се показале привремено успјешним, јер након завршетка једне операције слиједи повратак бразилских рудара.