Која врста владе има Швајцарска?

Швајцарска је најближа држава на свету која има директну демократију у којој грађани могу оспорити било који закон који је изгласала савезна скупштина. Швајцарске извршне, правосудне и законодавне институције организоване су на федералном, кантоналном и комуналном нивоу. Швајцарска, за разлику од многих других европских држава, нема председника или премијера, а грађани земље су на врхунцу моћи.

Савезна скупштина Швајцарске

Савезну скупштину или парламент чине Национални савет и Савет држава. Вијеће држава састоји се од 46 чланова који представљају кантоне. Након сваке четири године, грађани Швајцарске гласају за 200 чланова који чине Национални савет. Два дома парламента подузимају законодавне дужности, а њихове сједнице у парламенту су отворене за судјеловање грађана. Сваки грађанин може оспорити било који закон или амандмане које предложи Савезна скупштина.

Савезно вијеће Швицарске

Шест чланова чине Извршни огранак који је Савезно вијеће Швајцарске. Они се ангажују у ономе што се може назвати колективним председништвом и које бира парламент. Сваки од ових чланова води федерално одељење (министарство). Седам одјела у земљи су финансије, економија и образовање, унутрашњи послови, одбрана и спорт, енергетика, саобраћај и животна средина и правосуђе.

Чланови Савезног савета су из четири водеће странке у земљи, што увелике помаже у формирању стабилне владе. Мандат члана Савезног вијећа није ограничен.

Председник Швајцарске Конфедерације, углавном церемонијална улога, ротира се међу члановима сваке године. Представник предсједник представља земљу на међународним конференцијама, поставља дневни ред о којем ће се расправљати на тједним конференцијама и обраћа се грађанима на државне празнике.

Судство Швајцарске

На челу правосуђа је Савезни Врховни суд. Судије Суда бира Савезна скупштина сваких шест година. Врховни суд је највиши жалбени суд након кантоналних судова. Врховни суд такође прима жалбе на административне одлуке федералне управе.

Кантоналне управе

Кантони у Свисх федерацијама се организују у складу са законима и политикама, савезним уставом и мањинама. Сваки кантон има свој устав и бира просјечно 5 чланова који чине кантоналну владу. Већина кантона има и један парламент. Савезна влада делегира многе своје дужности кантоналним управама. 6 од 26 кантона у земљи се сматра полу-кантонима, али сви кантони имају једнака права на аутономију и надлежности. Кантони имају наоружане полицијске снаге и воде универзитете и болнице и прикупљају порезе на доходак.

Избори и референдуми

Швајцарски бирачи могу гласати најмање четири пута о питањима националних приједлога сваке године. Швајцарски бирачи имају више речи у националним и кантоналним пословима него било где другде у свету. Швицарски бирачи бирају чланове кантоналних влада и Савезне скупштине.

Политичке странке у Швајцарској

Пет главних странака су заступљене у Савезном савету земље. Те странке су Слободна демократска странка, Хришћанско-демократска странка, Социјалдемократска партија, Конзервативна демократска партија Швајцарске и Швајцарска народна странка.