Које језике говоримо у Босни и Херцеговини?
Босански, српски и хрватски су три службена језика у Босни и Херцеговини. Примарни језик је босански, иако сва три језика међусобно имају сличности. Од 1463. године, Босна је била територија Отоманског царства, период у којем су многи кршћански Словени прихватили ислам. Утјецај у том периоду резултирао је бројним турским и арапским посуђеним ријечима које се данас чују на босанском језику. У вријеме повлачења из Југославије 1991. године, Босна је имала јединствену мјешавину од 44% Муслимана, 31% Срба и 17% Хрвата.
Службени језици Босне и Херцеговине
Босански
Босанац користи латиницу и ћирилицу, а има једноставан систем 5-самогласника, који су сви монофтони. У средњем вијеку, босански је писан абецедом познатом као босанска ћирилица, која је била верзија ћирилице. У доба Отоманског царства, босански је писан верзијом арапског алфабета. Босанац се класифицира у индо-европску групу, ау словенски подскуп. Славици су се населили у источној Европи у 6. веку после њиховог одласка из старе Пољске. Славски језици су груписани као јужни, западни и источни. Босански језик настао је из јужнославенских језика, баш као и хрватски и српски. Језик се заснива на штокавском језику, који је најпопуларнија варијација српско-хрватског језика, а посебно на суб-дијалекту који се зове источна херцеговачка. Босански има више арапских, турских и перзијских зајмова него хрватски и српски због својих веза с овим културама путем исламских веза. Босна се почела успостављати као индивидуални језик након распада Југославије деведесетих година. Језик је добио званични статус 1994. године, као и српски и хрватски.
Српски
Српски језик је други језик који се користи у Босни и Херцеговини. Као босански, српски језик има базу на штокавском, а посебно на источном херцеговачком, као и на шумадијско-војвођанским дијалектима. Српска ћирилица била је дело Вука Караџића, српског лингвиста који га је осмислио фонемским принципима. Латинска абецеда, која се налази на српском језику, дјело је Људевита Гаја, хрватског лингвиста који га је створио 1830. године. У Босни и Херцеговини има око 1.086.027 говорника. Главнина српских речи је идентификована као аутохтона словенска лексичка лоза, а може се пратити и на праславенски језик. На српском језику налазе се и бројне посудбе из немачког, грчког, руског, латинског, мађарског, италијанског и турског језика.
Цроатиан
Хрватски се разликује по употреби само латинице, ијекавском изговору и неколико лексичких разлика у уобичајеним ријечима. Иако се Хрватска сматра разноврсним српско-хрватским језиком, она се понекад сматра самосталним језиком. Већина хрватских лингвиста сматра језик као посебан, појам који се показао као кључни састојак националног идентитета. Хрватска је добила званични статус од стране ЕУ након укључивања Хрватске у блок 2013. године. Блок је касније почео објављивати различите званичне новине на језику.
