Које су највеће индустрије у Румунији?

Оманија је земља са вишим средњим дохотком која има мјешовиту економију и рангирана је са највишим индексом људског развоја. Земља је чланица Европске уније, а по укупном номиналном БДП у цијелој Европској унији је 16. по величини, док је 13. по величини по паритету куповне моћи. Глобално, Румунија има 41. највећу економију са годишњом производњом од 435, 454 милиона долара и предвиђа се да ће до 2035. године досегнути 1 трилион долара. Економија Румуније названа је економија тигра као резултат брзог развоја и огромних стопа раста. До 2009. године, стопа економског раста земље била је међу најбржима у Европи са растом од 8, 4% у 2008. години, што је било више од просека стопа Европске уније. Румунија има огромне депозите природних ресурса као што су уранијум, со, бакар, никал, жељезна руда, нафта и природни гас. Румунија је водећа земља у различитим областима, као што су производња моторних возила и ИТ. Главни град земље је Букурешт и један је од највећих индустријских и финансијских центара у источном дијелу Европе. У 2016. години Румунија је остварила највећи економски раст у цијелој Европској унији, према подацима Еуростата, и забиљежио је раст од више од 6% у БДП-у. ММФ је указао да Румунија има највећи економски раст иу 2016. и 2017. години. Очекивана стопа економског раста у Румунији очекује се на нивоу од 4, 5% и 4, 1% за 2018. и 2019. годину.

Пољопривреда

Пољопривреда у Румунији игра значајну улогу и запошљава око 29% радне снаге у земљи, што је једна од највиших у Европи. Пољопривреда у земљи доприноси око 8, 1% БДП-а. Земља има пољопривредни капацитет од око 14, 7 милиона хектара, а само 10 милиона је обрадиво. Механизација пољопривреде у земљи је и даље релативно ниска у поређењу са другим земљама Европске уније. Румунија има један трактор на сваких 54 хектара земље, док је просек за Европску унију један трактор на сваких 13 хектара земље. У земљи постоји око 170.000 трактора, а 80% су или застарјели или стари, а многи пољопривредници у земљи користе пољопривреду с коњском вучом и друге животињске снаге. Главни изазов са којим се суочава пољопривреда у Румунији је недостатак значајних инвестиција због тешкоћа у приступу расположивим средствима, озбиљној ерозији тла и застарјелој технологији. Велика пољопривреда карактерише регион Барраган у југоисточном делу Румуније, док су живина, млечни производи, свињетина и јабуке концентрисани на западном делу региона. Производња говедине углавном је концентрисана у централном дијелу Румуније, док су друге робе попут воћа, вина и поврћа првенствено концентриране у централном и јужном дијелу Румуњске. Земља је главни произвођач неколико пољопривредних производа и тренутно се шири на индустрију рибарства и шумарства.

Рударство

Румунија је рангирана као десета земља у свијету са најразличитијом минералном производњом, а у земљи се производи око 60 различитих минерала. Румунија има депозите различитих врста минерала који су довољни за снабдијевање производње земље. Земља такође увози сирову нафту, антрацит, угаљ и битумен. Румунија је 2007. године ископала око 565.000 тона гвожђа, 47.000 тона цинкове руде, 4.000 тона волфрама и 34 милиона тона угља. Најзаступљенији минерали у земљи укључују халит или натријум хлорид. Земља такође производи нафту и производња није довољна за самодовољност, а Румунија и даље увози гас. Постоји широка мрежа гасовода за транспорт сирове нафте, нафтних деривата и природног гаса и има један од најдужих нафтовода на свету. Остали значајни минерали у земљи укључују бакар, жељезну руду, кром, живу, ураниј, барит, злато, антимон, целестин, шмиргл, кречњак, мермер, магнезијум, фелдспат, плавац, глину и пирит. Сматра се да регија Росиа Монтана има најзначајније залихе злата у цијелој Европи, за које се процјењује да имају велике депозите злата и сребра у вриједности од око 3 милијарде долара.

Мануфацтуринг

Прерађивачка индустрија у Румунији доживјела је масиван раст у 2017. години у односу на 2016. годину када је порасла за 11, 5%, а нове наруџбе у индустрији порасле су за 12, 9% у истом периоду. Румунија је сада центар у настајању у Европи, а аутомобилско тржиште расте у просјеку од 18% годишње, а очекује се да ће пројекције за 2009. премашити 20 милијарди еура до 2020. године. Земља је сада четврти највећи произвођач аутомобилске опреме у ЦЕЕ, као и неке од аутомобилских компанија у земљи, укључују два велика произвођача са сједиштем у Миовенију и Цраиови, а то су Дациа и Форд. Више од 600 произвођача ОЕМ за аутомобилску индустрију снабдева фабрике у Румунији које задовољавају како локално тржиште тако и извозно тржиште. У 2013. години произведено је 410.397 аутомобила у земљи, што је повећање од 78.165 у 2000. години. Румунија има највећи удио на свјетском тржишту алатних стројева у 2004. години, што је 5, 3%. Друге велике производне компаније у Румунији укључују Петром, Битдефендер, Мобекперт и Ромстал. Постоје бројне друге мале и средње производне компаније које чине највећи дио румунске прерађивачке индустрије.

Сервице

Индустрија услуга у Румунији допринијела је 55% БДП-а у 2003. години и запослила 51, 3% радне снаге у земљи. Неки од главних подсектора у услужној индустрији укључују пословне активности, изнајмљивање, финансијске услуге, превозе, ресторане и трговину. Читава индустрија се у протеклих неколико година значајно проширила и запослила око 47% становништва и чинила је више од половине БДП-а земље. Сектор малопродаје је највећи послодавац у индустрији који запошљава око 12% становништва. Сектор малопродаје је првенствено концентрисан у малим малопродајним објектима који се углавном налазе у трговачким центрима. У протеклих неколико година дошло је до пораста броја великих продавница као што су хипермаркети и Царрефоур који је подружница француске малопродајне продавнице.