Које земље граниче са Јерменијом?

Јерменија се налази у Евроазији, непосредно уз границу између Европе и Азије. Пошто се налази на крају јужног Кавкаског горја, Јерменија се понекад назива и земљама Западног Балкана. Ова земља покрива укупну површину од 11.484 квадратних миља. Од овог подручја, око 4, 71% чине водена тијела. Упркос томе што има релативно велику површину воде, Арменија нема директан приступ отвореном океану. Ова карактеристика значи да се сматра да је она земља без излаза на море и да се њена влада мора ослањати на добре политичке односе са сусједним земљама како би приступила морским лукама да учествују у међународној трговини.

Земље које граниче са Арменијом

Јерменија граничи са следећим земљама: Азербејџан, Нагорно-Карабах република (спорна територија), Турска, Нахчиванска аутономна република (ексклав Азербејџана), Грузија и Иран. Овај чланак ближе разматра границе које дијеле Арменија и ове земље.

Азербаијан

Граница између Арменије и Азербејџана траје укупно 625, 78 миља, што је најдужа међународна граница у Јерменији. Ово мјерење сматра да је спорна територија Нагорно-Карабахске Републике дио територије Арменије. Тај спор, који се разматра у наставку, је разлог због којег је граница између ове двије земље затворена.

Примарни део границе између Јерменије и Азербејџана налази се уз западни руб Јерменије. Њена најсјевернија тачка почиње на граници три тачке са Јерменијом и Грузијом. Одавде, граница углавном тече у југоисточном правцу све док не достигне границу тријумфа са Ираном. Државни резерват Схикахогх Јерменије налази се на овом јужном крају границе са Азербејџаном.

Обе земље су некада биле део Совјетског Савеза и након стицања независности, владе сваке од њих су задржале већину граница које су успостављене током совјетске ере, иако су неке територије још увек у спору. Граница између Арменије и Азербејџана налази се у планинском терену. Она поприма необичан облик, јер дуги дијелови ове границе прате ток ријеке Воскепар. У једном тренутку ова граница пролази и кроз водени резерват Јогхаз.

Република Нагорно-Карабах

Република Нагорно-Карабах је спорна територија која се налази у Азербејџану. Међутим, већина њеног становништва идентификује се као етнички Арменац. Већина земаља широм света признаје ову републику као део територије Азербејџана, упркос чињеници да њиме управља независна државна влада. Ова република покрива укупну површину од око 1.700 квадратних миља, иако неке процене сугеришу да је то заправо преко 3.000 квадратних миља.

Ако се Нагорно-Карабах република сматра дијелом Азербејџана, онда је граница између Арменије и Азербејџана само 351, 69 миља. Ако се сматра делом Јерменије, онда је дужина границе претходно поменута 625, 78 миља. Ова калкулација значи да граница око ове територије мери приближно 274, 09 миља дужине.

Турска

Граница између Арменије и Турске протеже се у дужини од 193, 24 миље, што је чини другом најдужом међународном границом у Јерменији. Ова граница се протеже дуж сјеверозападног дијела Јерменије, почевши од троструког дијељења с Грузијом. Одваја Национални парк језеро Арпи у Јерменији са територије Турске. Одавде се окреће у југоисточном правцу, скрећући у Јерменију пре него што се врати у Турску. У овом делу, граница пролази кроз средиште воденог пута Арпацаи Бараји, пружајући приступ води за обе земље. Ова граница наставља да тече у југоисточном правцу све док не уђе у троугао између Турске, Ирана и аутономне републике Накхцхиван (ексклав Азербејџана).

Односи између ове две земље су непријатељски настројени и дуги низ година. Турска, на пример, не признаје да Република Нагорно-Карабах припада Арменији. Као резултат ових лоших односа, једина граница између ове двије земље је затворена. Налази се између градова Акиака и Гиумри.

Аутономна Република Накхцхиван

Аутономна република Накхичиван је технички део територије Азербејџана, сматра се ексклавом без излаза на море. Лежи уз југозападни руб Јерменије и одвојен је од Азербејџана јужним крајем Арменије, који има облик полуострва. Јерменија и аутономна република Накхцхиван дијеле границу која је дуга око 137 миља. Границу између ова два региона карактерише планински терен, који се састоји од планине Зангезур. Источна страна ових планина је покривена великим дијеловима шумских станишта.

Георгиа

Граница између Јерменије и Грузије протеже се 136 миља и налази се дуж сјеверне регије Арменије. Најзападнија тачка ове границе почиње на троуглу између Јерменије, Турске и Грузије. Одавде се креће у општем источном правцу све док не дође до троугла између Јерменије, Ирана и Грузије. Ове две земље деле гранични прелаз у граду Садакхло у Грузији, који је мостом преко моста Дебед Ривер повезан са градом Багратасхен у Јерменији. Ово подручје границе обиљежено је валовитим брдима и плодним долинама.

Овај гранични прелаз је једини приступ који Арменија има према остатку Европе. Зато се Арменија ослања на одржавање пријатељских политичких односа са Грузијом. И преко ове земље Јерменија има приступ црноморским лукама, што јој омогућава да учествује у међународној трговини.

Иран

Граница између Арменије и Ирана се простире на само 27, 34 миље, што чини ову најкраћу међународну границу у овој земљи. Ова граница се налази на најјужнијем крају Арменске регије налик полуострву. Ове две земље су пре свега одвојене реком Арас, која је такође позната као река Аракс. Најзападнија тачка границе се протеже од три тачке између Јерменије, Ирана и аутономне републике Накхцхиван. Одавде се креће у источном правцу, где се завршава на троуглу између Јерменије, Ирана и Азербејџана. Политички, Арменија и Иран су одржали стабилан однос и немају граничне сукобе. У ствари, Јерменија производи велику количину енергије и ослања се на Иран да извози вишак.