Које земље граниче са Либаном?
Либан је земља смештена у западном региону Блиског истока, где заузима укупну површину од 4.036 квадратних миља. Ова земља је уског облика, са обалом дугом 140 миља која се протеже уз руб Медитеранског мора. Због своје глобалне позиције, често се сматра трговинском везом између источне Азије и медитеранских земаља. Либан има више од 6 милиона становника, од којих отприлике једна трећина живи у Бејруту и око њега. Два главна географска обележја ове земље су долина Бика и планине Либан.
Либан дели међународне границе са Сиријом и Израелом. Овај чланак ближе разматра ове границе и односе између тих земаља.
Сирија
Граница која се дели између Либана и Сирије простире се на укупно 233 миље, што га чини најдужом међународном границом у Либану. Ова граница лежи у свим северним и источним деловима Либана, почевши од Средоземног мора у најсјевернијем делу ове земље. Одавде, граница тече у унутрашњост у источном правцу и затим скреће на југ, пре него што стигне до језера Каттинах у Сирији. Граница се наставља у југозападном правцу, пролазећи кроз планину Хермон пре него што стигне до граничне линије између Либана, Сирије и Израела. Ова гранична тачка је спорна, међутим, за израелску окупацију на Голанским висовима.
Велики дио сјеверног дијела границе између ове двије земље тече уз ријеку Кебир, која је такођер позната као Нахр ал-Кабир ал-Јаноуби. Тамо гдје се граница окреће на југ, она првенствено прати планину Анти-Либан, која пролази кроз највише точке у том подручју. Овај планински ланац има дужину од око 93 миље. Директно западно од ових планина лежи раније поменута долина Бика у Либану.
Мандат за Сирију и Либан је први пут званично одредио граничну линију између Либана и Сирије након завршетка Првог свјетског рата (Првог свјетског рата), када је Отоманско царство распуштено. Француска је контролисала ово опште подручје до 1943. године, када су Либан и Сирија прогласили своју независност. Касније, 1976. године, Сирија је започела војну окупацију Либана када је Либан доживио политичке немире због грађанског рата. Ова окупација се наставила до 2005. године, иако граница није била званично дефинисана у то време. У ствари, неке територије између ове две земље и данас су у спору. Један примјер овог спора је град Деир Ел Аацхаиер. Иако је Сиријска влада у великој мери прихваћена као територија Либана, она и даље полаже право на ову област.
У 2017. години поново је отворен гранични прелаз између провинције Баалбек-Хермел у Либану и града Хомса у Сирији. Када је овај прелаз поново отворен, гранична линија између ове две земље је премештена за неколико миља. Овај потез је радио на стварању заједнице сиријских избјеглица на територији Либана. Владини званичници саопштили су да је отварање овог граничног прелаза био покушај да се управља кретањем избеглица које су бежале из рата у Сирији.
Израел
Граница између Либана и Израела траје укупно 49, 1 миља и налази се на јужном крају Либана. Почиње на медитеранској обали и креће се према истоку све до града Малкииа, гдје гранична црта заузима сјеверни правац. Затим се наставља према сјеверу и пролази сјеверно и источно од града Кфаркела у Либану. Након ове локације, граница између ове двије земље се спушта на југ све до регије Голанске висоравни, која се у великој мјери сматра територијом Сирије. Израел, међутим, тврди овај регион и тврди да се граница са Либаном завршава на планини Хермон. Ово мјерење од 49, 1 миља не сматра да је подручје Голанских висова, које заузимају израелске снаге, дио територије Израела. За оне земље које признају ову окупацију као легитимну, граница између Израела и Либана сматра се мало дужом. Регион Голанске висоравни је, међутим, у сукобу између Израела и Сирије и налази се у тој држави од касних 1960-их.
Већина границе између Либана и Израела дефинисана је 1949. године као дио споразума о граници примирја на крају арапско-израелског рата. Ова граница се назива Зелена линија. Положај на граници између ове двије земље углавном је остао исти све до Шестодневног рата 1967. године, када је Израел преузео контролу над подручјем Голанске висоравни из Сирије. Године 1978, израелске снаге су напале Либан у одговору на нападе које је земља претрпјела у рукама Организације за ослобођење Палестине. Током ове инвазије, Израел је окупирао велики део јужне територије Либана. Влада Либана је затражила помоћ од УН-а и ту инвазију је тада посредовала ова међународна организација, која је позвала Израел да уклони своје трупе. Неколико година касније, УН је створио границу између ове двије земље познате као Плава линија. Ова Плава линија је коришћена да би се утврдило да ли је Израел следио наређења да повуче своје трупе. Потпуно повлачење израелских трупа није се десило до маја 2000. године. Зелена линија и Плава линија су скоро идентичне, иако ниједна није служила као званична или званична граница између ове двије земље.
Насиље на граници између Либана и Израела, међутим, није окончано. Неколико живота је изгубљено дуж ове границе као резултат борбе између либанонских и израелских снага. У неким случајевима ово насиље укључује само наоружане трупе. У другим случајевима, међутим, цивили су били укључени у те нападе. Током једног таквог напада у августу 2010. године, влада Либана је признала да су њене снаге напале израелске снаге које су се налазиле на израелској страни Плаве линије. У то време, међутим, либанска влада је тврдила да је нека либанска територија изгубљена за Израел током стварања ове демаркације. Напади на израелске снаге догодили су се, према влади Либана, на земљишту које би требало да припада Либану. Овај догађај, као и неколико других, указује да је спор око граничне локације између ове двије земље у току.
