Које земље граниче са Обалом Слоноваче?

Обала Слоноваче (Обала Слоноваче) је земља од 124.504 квадратних миља која се налази у западном дијелу Африке. Током година, границе Обале Слоноваче су прошле кроз значајне промене. Археолози сматрају да је изазов утврдити датум првог боравка у Обали Слоноваче, јер је климатска ситуација у земљи отежана за очување. Међутим, историчари су успели да утврде да су се нека краљевства налазила унутар граница Обале Слоноваче, као што су стање Гјааман, стање Баоулеа и Ваттарско царство. Границе Обале Слоноваче почеле су да добијају данашњи облик након што су Французи заинтересовани за овај регион и направили протекторат 1843. године. Обала Слоноваче добила је статус колоније скоро 50 година након што је 1893. постала протекторат. модерна граница Обале Слоноваче је дугачка око 2.194 миља и дели је са пет земаља, међу којима су Мали, Буркина Фасо, Либерија, Гвинеја и Гана.

Граничне земље Обале Слоноваче / Обала Слоноваче

Обала Слоноваче-Мали

Граница која раздваја Малу и Обалу Слоноваче је дуга око 372 миље и друга је најкраћа копнена граница Обале Слоноваче. Граница се налази у северозападном делу Обале Слоноваче. Граница између Обале Слоноваче и Малија прати пут неколико ријека, као што је ријека Баоуле у западном дијелу и ријека Багое у сјеверном дијелу. Постоје неки важни градови дуж границе, као што су Мананкоро, Кадиана и Зегоуа на малијској страни, и Тингрела и Ниелле на Иворијанској страни. Једна од најупечатљивијих тачака у Обали Слоноваче, најсјевернија точка, налази се уз границу с Малим.

Мали и Обала Слоноваче имају дугогодишње дипломатске везе које сежу у колонијални период, јер су обе нације биле под контролом Француза. Дипломатске везе су ојачане након што је предсједник Обале Слоноваче, Хоупхоует-Боигни, посредовао у договору између Малија и Буркине Фасо којим је окончан дугогодишњи гранични спор. Дипломатске везе су такође побољшане чињеницом да су обе земље чланице истих регионалних организација као што су Афричка унија и ЕЦОВАС. У Малију, влада Обале Слоноваче је представљена амбасадом у Бамаку. С друге стране, владу Малија представља амбасада у Абидјану и генерални конзулат у Боуакеу.

Обала Слоноваче-Буркина Фасо

Најкраћа граница Обале Слоноваче је она која га раздваја од Буркине Фасо, и дуга је око 372 миље. Граница прати пут неких ријека као што су Лераба и Комое. Постоји неколико важних градова дуж границе Буркине Фасо и Обале Слоноваче, као што су Оуанголодоугоу и Варале у Обали Слоноваче, и Батие и Банфора у Буркини Фасо. Граница је изузетно значајна, посебно за Буркину Фасо јер је најјужнији дио земље смјештен уз границу.

Везе између Буркине Фасо и Обале Слоноваче потичу из колонијалног периода када је Француска колонизовала оба народа. Међутим, упркос блиским везама између нација, однос је неповољно погођен 2014. године након свргавања лидера Буркине Фасо Блаисеа Цомпаореа. Лидери Буркине Фасо и Обале Слоноваче састали су се отприлике две године касније и сложили се да сарађују на неколико подручја као што су инфраструктура и сигурност.

Обала Слоноваче-Гана

Граница између Гане и Обале Слоноваче дуга је око 450 миља и налази се у источном делу земље. Црна Волта, која је једна од најважнијих река у региону, чини дио границе између два народа. Постоје неки значајни градови дуж границе између два народа као што су Боле и Берекум на ганској страни и Агнибилекроу и Танда на Иворијанској страни.

Гана и Обала Слоноваче су имале бурне односе, нарочито у првим годинама након што су обе земље стекле независност. Влада Гане је оптужила владу Слоноваче да допусти дисидентима да користе своју земљу као базу. Однос између Гане и Обале Слоноваче се постепено побољшавао до 1992. године; међутим, напредак је обрнут након неколико инцидената из 1993. и 1994. Гана и Обала Слоноваче су такође били укључени у поморски спор у 2010. години, који је ријешила Посебна комора Међународног суда за поморско право. У Гани, влада Обале Слоноваче је представљена амбасадом која се налази у Акри, док је у Обали Слоноваче Ганска влада представљена амбасадом у Абидјану.

Обала Слоноваче-Гвинеја

Граница између Гвинеје и Обале Слоноваче је дуга око 507 миља и налази се на западном рубу Обале Слоноваче. Део границе Обале Слоноваче обилази исту стазу као и река Санкарани. Постоје неки познати градови у близини границе, као што су Одиенне и Бако на Иворијанској страни, Соукоурала и Лола на гвинејској страни.

Везе између Обале Слоноваче и Гвинеје потичу из колонијалне ере када су обе нације биле под француском влашћу. Због својих блиских веза, земље су сарађивале на неким пројектима као што су путеви који повезују неколико градова из Ивоира, као што су Варале, Боундиали и Одиенне, до гвинејских градова као што су Соукоурала и Беила.

Обала Слоноваче-Либерија Граница

Граница која раздваја Либерију и Обалу Слоноваче је дуга око 483 миља и налази се на југозападној страни Обале Слоноваче. Граница прати стазу неких ријека као што су ријека Цавалли и ријека Дубе.

Због њихове близине, Либерија и Обала Слоноваче имају блиске везе. Један од случајева, када су се показале блиске везе, био је када је медицинска јединица из Ивориана отишла у Либерију да учествује у мировној мисији. У Обали Слоноваче, либеријску владу представља амбасада у Абиџану. С друге стране, у Либерији, влада Обале Слоноваче се налази у Монровији.

Утицај граничних спорова

Гранични спорови имају значајан утицај посебно на људе који живе уз границу. У неким случајевима, познато је да спорови смањују обим трговине у региону који значајно утиче на економију.