Који су главни природни ресурси Буркине Фасо?

Буркина Фасо је афричка нација која се налази на западном рубу континента и простире се на површини од око 106.000 квадратних километара. Данашња економија Буркине Фасо развијена је током колонијалне ере када су природни ресурси искориштени озбиљно. У 2017. години, бруто домаћи производ Буркинабеа износио је око 12, 9 милијарди долара, што је према подацима које је прикупила Свјетска банка, 124. највиша у свијету. У 2017. години Међународни монетарни фонд сврстао је Буркину Фасо као 171. највећу економију на свијету по бруто домаћем производу по глави становника, који је износио око 1.884 долара. Економија Буркине Фасо, као и већина економија у Африци, веома зависи од својих природних ресурса. Обрадиво земљиште за узгој усјева као што су памук и сирак и налазишта минерала као што је злато су главни природни ресурси Буркине Фасо.

Обрадива земља

Свјетска банка је процијенила да је у 2007. години око 20% укупне површине Буркине Фасо сматрано обрадивим. Упркос огромној количини обрадиве земље у Буркини Фасо, земља се не сматра самодовољном у пољопривреди. Према Одјелу рада Буркинабе, најзначајнији дио радне снаге државе је запослен у пољопривредном сектору. У 2004. години, сектор пољопривреде је допринио око 30% бруто домаћег производа земље. Неке од култура које се узгајају у Буркини Фасо сматрају се вишегодишњим усевима и покривају око 13% укупне пољопривредне површине земље. У вези са историјом Буркине Фасо, предузете су неке мере за побољшање пољопривредне индустрије у земљи. Једна од мјера које је влада Буркинабе успоставила била је да се развије пољопривредни сектор и изгради канал дуг око 711 миља за наводњавање. Канал би повезао 154 квадратне миље фарме са Црном Волтом. Мали фармери поседовали су већину фарми које су биле повезане са каналом, док су остале фарме биле у власништву владе. Још једна мјера коју је Буркинабе влада успоставила за раст пољопривредног сектора је увођење модерних метода пољопривредне производње. Неке од најважнијих култура Буркине Фасо укључују памук, кукуруз, сирак и просо. Недавно, фармери из Буркинабе-а су такође почели да расту шећерне трске у великом обиму.

Цоттон

Један од најважнијих усева Буркине Фасо је памук који се првенствено узгаја за извозно тржиште. Према званичним статистикама владе Буркинабе 2004. године, земља је произвела отприлике 315.000 тона памука и 210.000 тона памучних влакана. Према истраживању Организације за храну и пољопривреду, памук у Буркини Фасо вероватно је уведен из два подручја, било из источног дела Африке или из Индије. Пре колонијалног периода, памук није био значајан усјев међу људима Буркинабе. Памук у Буркини Фасо добио је истакнутост током колонијалног периода откако је француска колонијална влада схватила предности које памук може имати за растућу економију Буркине Фасо. Француска колонијална влада позвала је фармере Буркинабе да узгајају памук како би могли искористити огромну глобалну потражњу за памуком почетком 20. стољећа. Током колонијалног периода, већина пољопривредника Буркинабе-а су експлоатисани. Након што је Буркина Фасо стекла независност, влада се фокусирала на раст производње памука у земљи. Средином 20. века, сектор памука Буркинабе је драматично порастао. Због блиских историјских веза између Буркине Фасо и Француске, француска влада је дала огромне суме новца за развој сектора памука Буркинабе. Током 1980-их година, производња памука у Буркини Фасо нагло је опала због неколико фактора, од којих је главни пад био пад глобалних цена памука. Сектор памука у Буркини Фасо био је превише ригидно структуриран да се носи са нестабилношћу у глобалној индустрији памука.

Соргхум

Соргхум је једна од најважнијих Буркина Фасових природних култура јер је то основна храна државе. Од 1960. до 2016. године, производња сирака у Буркини Фасо знатно је варирала. Буркина Фасо је остварила врхунску производњу сирака у 2010. када је земља произвела скоро 2, 000, 000 тона сирака. Према проценама министарства пољопривреде Буркинабе, близу 5, 800 квадратних миља земље у земљи било је посвећено расту сирака. Због важности сирака за економију Буркинабеа, влада је посветила огромне суме новца за развој индустрије. Један од значајних корака које је влада предузела да повећа раст сирака у земљи је финансирање истраживања нових сорти памука.

Минералс

Минерали су неке од најкритичнијих природних ресурса Буркине Фасо, јер значајно доприносе бруто домаћем производу земље. Неколико експерата вјерује да рударска индустрија има потенцијал да буде једна од најважнијих индустрија у Буркини Фасо. Влада Буркинабе је уложила велика средства у истраживање минерала у земљи, посебно у потрази за бакром и цинком. У 2012, очекује се да ће сектор минерала Буркинабе генерисати 2 милијарде долара, што би представљало повећање у односу на износ новца који је генерисао у 2011. години, што је износило око 1, 4 милијарде долара.

Голд

Најважнији минерал у Буркини Фасо је злато са нацијом која је четврти највећи произвођач злата на афричком континенту. Подаци показују да су златне резерве Буркине Фасо неке од најистраженијих на афричком континенту. Према влади Буркинабе, нација може имати златне депозите на свом сјеверном рубу. Златне резерве Буркине Фасо привукле су инвестиције из разних земаља као што су Канада, Аустралија и Велика Британија. Неке од канадских компанија које рударе злато у Буркини Фасо обухватају и Руднике великих река Лимитед и Риверстоне Ресоурцес Инцорпоратед. Неке од аустралских компанија које рударе за злато у Буркини Фасо укључују Миддле Исланд Ресоурцес Лимитед и Царбине Ресоурцес Лимитед. Влада Буркинабеа дала је компанији Волта Ресоурцес право да тражи злато у неколико региона земље. Рудници злата у Буркини Фасо суочавају се са неколико изазова, а најзначајнији је утицај на животну средину. Многи еколошки активисти тврде да је рударство злата утицало на околину Сегуенеге која се налази на сјеверном рубу земље.

Економски изазови с којима се суочава Буркина Фасо

Економија Буркинабе суочава се са бројним изазовима, а најзначајнији је недостатак довољне инфраструктуре. Други велики изазов с којим се суочава економија Буркинабе је ниска стопа писмености земље.