Који су главни природни ресурси Пакистана?

Пакистан је суверена држава у јужној Азији и простире се на површини од 340.509 квадратних километара, што чини Пакистан 33. највећом земљом на свијету. Пакистан има више од два 212 милиона становника, што земљу чини шестом најнасељенијом земљом на свијету. У 2016. години имао је номинални БДП од 271 милијарду долара, а БДП према паритету куповне моћи 946, 667 милиона долара. У истој години, БДП по глави становника био је 1.561 долара. Према индексу економске сложености земља је била рангирана као 67. по величини земља извоза. У фискалној години 2015-2016, извоз земље је процењен на 20, 8 милијарди долара, а увоз на 44, 76 милијарди долара. Према Свјетској банци, земља је обдарена ресурсима и има потенцијал за развој. Пакистан има бројне природне ресурсе који се налазе широм земље, од обрадиве земље до минерала.

Обрадива земља

Један од главних природних ресурса у Пакистану је обрадиво земљиште, а величина обрадивог земљишта у земљи варира неколико година, а 2015. године износила је приближно 39, 5% укупне површине земљишта. Пољопривреда у Пакистану игра значајну улогу и чини 20, 9% БДП-а од 2014-2015. Главне култивисане усеве и Пакистан укључују шећерну трску, памук и пшеницу, а сви они чине више од 75% укупне вриједности приноса. Према ФАО, пшеница је најзначајнија прехрамбена култура произведена у Пакистану, а 2005. године Земља је произвела у просеку 21, 6 милиона метричких тона, што је више од онога што је произведено на целом афричком континенту, који је износио 20 милиона метричких тона и готово једнако ономе што је произведено у Јужној Америци, што је 24, 5 милиона метричких тона. У 2012. години земља је произвела између 23 и 25 милиона метричких тона пшенице. Дуго времена, земља је била нето извозник хране, осим неколико година када је била погођена сушом. Значај пољопривреде као главног доприносиоца БДП-у у земљи је опао током година од када је земља стекла независност, и тада је износила око 53% БДП-а. Године 1993. пољопривредна жетва у земљи била је тако сиромашна и влада је увела пољопривредне политике као што су повећање цијена подршке и ширење пољопривредних кредита. Као резултат ових пољопривредних политика, пољопривредни сектор у земљи порастао је за отприлике 5, 7% од 1993. до 1997. године. Међутим, сада се смањио на око 4%. Иако се пољопривреда широко примјењује у цијелој земљи, она је чешћа у плодним подручјима, посебно у провинцијама Синд и Пуњаб, које су већ неколико стољећа биле главна подручја пољопривредне праксе.

Стока

Сектор сточарства у Пакистану игра кључну улогу и доприноси готово половини додане вриједности у пољопривредном сектору, што је еквивалентно скоро 11% БДП-а земље и незнатно је веће од сектора усјева. Сматра се да Пакистан има око 56, 7 милиона коза, 26, 3 милиона бизона, 24, 2 милиона стоке, 24, 9 милиона оваца и 0, 8 милиона камила. Све ове животиње произвеле су око 29, 4 милиона тона млијека, што је земљу сврстало на четврто мјесто на свијету по производњи млијека. Пакистан је у великој мјери рурална и пољопривредна земља, те стога и сточарство игра кључну улогу у економији земље, те је главни примарни извор средстава за живот за хиљаде пољопривредника широм земље. Процењује се да је између 30 и 35 милиона људи тренутне радне снаге Пакистана ангажовано у узгоју стоке. Од 1998. године сектор сточарства у земљи износио је око 7% укупне пољопривредне производње и око 9% БДП-а земље. .

Риболов

Риболов у Пакистану игра значајну улогу у економији земље, а земља има обалу која се протеже на удаљености од око 650 миља. Риба је главни извозни предмет у земљи, али риболов је још увијек недовољно развијен и још увијек има потенцијал за развој и још више новца за земљу. Поморска зона у Пакистану је око 30% површине. Поред тога, ресурси морског рибарства, Пакистан има и унутрашње риболовне ресурсе, а процјењује се да земља има потенцијал да годишње сакупља више од 1 милиона тона рибе из морских извора, што укључује око 250 приднених риба и 85 пелагичних риба. врсте риба. Поред тога, ту је и око 15 врста шкампа које су комерцијално експлоатисане и 12 врста главоножаца, и 15 различитих врста јастога. Унутрашња водна тијела у земљи укључују бране, резервоаре, водене бране, језера, ријеке и рибњаке који покривају заједничку површину од 8 милиона хектара. Риболов у Пакистану је под управом Комесара за развој рибарства (ФДЦ), који је под министарством пољопривреде стоке.

Форестс

Шуме у Пакистану покривају око 4% укупне површине земље, и служе као главни извор папира, дрвне грађе, хране, огревног дрвета, лијекова, латекса и служе као мјеста за очување дивљих животиња и екотуризма. Различите врсте шума распрострањене широм Пакистана укључују црногоричне шуме које се налазе у регионима на надморској висини између 3.200 стопа и 13.100 метара надморске висине и суптропске суве шуме које се налазе на надморској висини до 3.200 метара и углавном се налазе у окрузима Исламабад Гујарат, Равалпинди, Јхелум и Аттоцк у Пуњабу. Остале шуме у земљи укључују тропске прашуме, риварске шуме и мочварне шуме мангрове.

Изазови животне средине у Пакистану

У Пакистану су проблеми заштите животне средине дуго времена били главни проблем и влада је уложила неке напоре да створи равнотежу између економског развоја и уништавања животне средине. Земља је главни увозник обновљивих и необновљивих природних ресурса, и једна је од највећих потрошача фосилних горива. У Пакистану је Министарство иностраних послова одговорно за очување и заштиту животне средине. Главни изазови са којима се Пакистан суочава укључују загађење воде, нарочито од сирових отпадних вода, индустријског отпада и пољопривредних кемикалија. Већина становништва у земљи нема приступ питкој води. Други велики проблеми с којима се земља суочава су дезертификација, ерозија тла и крчење шума.