Који тип владе има Србија?

Република Србија се налази на раскрсници централне и југоисточне Европе. Своје границе дијели са Мађарском, Румунијом, Македонијом, Хрватском, Босном и Црном Гором. Србија је била једна од чланица оснивача Југославије, која је постојала у различитим политичким формацијама до југословенског рата деведесетих година. Након распада Југославије, Србија је формирала унију са Црном Гором, али је синдикат мирно распуштен 2006. године када је Србија поново успоставила своју независност. Независност Србије прогласила је Народна скупштина Србије 5. јуна 2006. године, након успешног референдума који је Црна Гора одржала да би утврдила да ли ће окончати синдикат са Србијом.

Влада Србије

Влада Србије ради у контексту парламентарне демократије, са владом подељеном у три гране; извршне, законодавне и судске власти. Функције и радни односи трију грана власти дефинисани су Уставом Србије, који је усвојен 2006. године након референдума о независности Црне Горе. Политички систем се заснива на раздвајању власти између три гране власти.

Извршни огранак владе

Извршну власт у Србији врши премијер који је и шеф кабинета. Председник Србије је симбол националног јединства и представник државе. Предсједник се бира народним изборима за највише два петогодишња мандата. Он није одговоран народној скупштини, већ грађанима Србије. Премијера бира национална скупштина на препоруку предсједника. Премијер је шеф владе. Он представља нацрт владе за националну скупштину и такође предлаже министрима кабинета за одобрење. Кабинет чине премијер, замјеници премијера, министри с портфељима и министри без портфеља.

Законодавни огранак владе

Законодавна овлашћења остварује једнодомни парламент познат као Народна скупштина, који се састоји од 250 изабраних посланика. Чланови парламента се бирају на директним изборима користећи пропорционални изборни систем. Народна скупштина је одговорна за доношење закона, одобравање буџета, заказивање предсједничких избора, одобравање кандидата за кабинет, избор и разрјешење премијера и министара, проглашавање рата против вањског непријатеља и ратификацију међународних уговора и споразума. Чланови Народне скупштине бирају се на период од четири године и немају ограничења. Тренутно, странке са највише представника у парламенту су Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије.

Судски огранак владе

Судство се састоји од уставног суда и неколико других редовних судова. Врховни касациони суд руководи судским системом у земљи. То је последњи судски суд и делује као призивни суд. Управни судови и привредни судови сматрају се судовима посебне надлежности. Судску власт надгледа Министарство правде. Српска полиција је одговорна за одржавање реда и закона, као и за спровођење закона.

Локална самоуправа

Локалне власти у Србији служе као основне јединице за услуге и наплату пореза. Локалне власти су одговорне за пружање основних услуга као што су сакупљање отпада, одржавање путева некретнина, издавање дозвола и расвјета. Они су одговорни централној влади.