Најдужа владајућа британска монарха

Британска монархија је врста владе која постоји у Уједињеном Краљевству. То значи да владу представља краљ или краљица чије се одговорности и овласти руководе уставом. Иако је у једном тренутку у историји престо уживао потпуну моћ. Монархија има своје корене још у давна времена, још у 10. веку наше ере када је англо-саксонска Енглеска освојена. "Вилијам Освајач" је добио круну као први краљ Енглеске и овај положај су наследили његови потомци све до 1600-тих. Краљ Шкотске је престо преузео 1604. године, након што је енглески монарх умро без икаквих потомака. Постојала је деценија грађанског рата и превирања између 1649. и 1660. године, у којима није било монарха, а потом су потомци шкотског краља поново преузели власт док католички краљ није наслиједио круну и био збачен. Његова протестантска кћи и зет тада су заједнички одлучили. После тако дугих и збуњујућих пракси наследства и две краљице без деце, парламент је диктирао да краљевску круну могу наследити само Софија Хановерска (унука претходног краља) и њени директни потомци. Ова политика се наставља и данас. Испод се налази списак који је од ових владара најдуже владао.

Најдужа владајућа британска монарха

Краљица Елизабета ИИ

Најдуже ношење круне припада садашњој краљици Елизабети ИИ. На власти је од 6. фебруара 1952. Током тако дугог владања, краљица Елизабета ИИ је надгледала многе промјене у британској влади и владала. Доживјела је деколонизацију британских колонија, преживјела покушај атентата и видјела своју земљу кроз неколико ратова.

Куеен Вицториа

Краљица Викторија најдуже заузима 2. место као владар. Била је краљица Уједињеног Краљевства 63 године и 216 дана од јуна 1837. до јануара 1901. Она је била први монарх који је населио лондонску Буцкингхамску палату. Једна од њених најтежих година била је 1845. године када је Енглеска претрпела страшан глад, а она је гледала како су милиони умрли и напустили земљу. Позната је и по својим покушајима да побољша односе између Енглеске и Француске.

Кинг Георге ИИИ

Дјед краљице Викторије, краљ Георге ИИИ, имао је треће најдуље правило. Његово вријеме на пријестољу трајало је 59 година и 96 дана, од 25. октобра 1760. до 29. јануара 1820. године. Његово краљевство је било добро познато, добро образован и један од оснивача Дартмоутх колеџа. Током његове владавине, САД су стекле независност и британски рурални сектор је порастао како је краљ осигуравао улагања у индустријски развој.

Остали краљеви и краљице

Многи монархи су уживали дугогодишњу моћ. Остали са знатно дугим временима су: краљ Џејмс ИВ Шкотски (57 година и 246 дана), краљ Хенри ИИИ од Енглеске и Господар Ирске (56 година и 29 дана), краљ Едвард ИИИ. године и 147 дана), краљ Вилијам И. Шкотске (48 година и 360 дана), краљица Ливлен од Гвинеда (44 до 46 година), краљица Енглеска и Ирска Елизабета И (44 године и 127 дана), и краљ Давид ИИ. Шкотска (41 година и 260 дана).

Будућност монарха

Наследник краљице Елизабете ИИ је њен најстарији син Чарлс, принц од Велса. Ако он не заузме трон, или када се његова владавина заврши, следећи на реду је принц Вилијам, војвода Кембриџ. Принц Виллиам је најстарији син принца Цхарлеса и принцезе Диане. Он има двоје деце која су следећа у низу у Британској Монархији.

Најдужа владајућа британска владара

РангИмеТрајањеОд до
1Елизабета ИИ из Велике Британије64 године, 162 дана6. фебруар 1952. до данас
2Вицториа из Велике Британије63 года, 216 днеј20. јуна 1837. до 22. јануара 1901
3Георге ИИИ из Велике Британије59 година, 96 дана25. октобар 1760. - 29. јануар 1820
4Јамес ВИ оф Сцотланд57 година, 246 дана24. јул 1567. до 27. марта 1625
5Хенри ИИИ оф Енгланд и Лорд оф Иреланд56 година, 29 дана18 Октобар 1216 до 16 Новембар 1272
6Енглеска Едварда ИИИ и Господар Ирске50 год, 147 днеј25. јануар 1327. до 20. јуна 1377
7Виллиам И оф Сцотланд48 года, 360 днеј9. децембра 1165. до 4. децембра 1214. године
8Лливелин оф Гвинедд44–46 година1194 или 1195 до 11 април 1240
9Елизабета И из Енглеске и Ирске44 года, 127 днеј17. новембар 1558. до 24. марта 1603
10Давид ИИ из Шкотске41 год, 260 днеј7. јуна 1329. до 22. фебруара 1371. године