Најскупље поплаве у свету

Невјероватна штета коју поплаве могу нанијети је непорецива. Између 1900 и 2015, катастрофалне поплаве су озбиљно утицале на локалне економије широм света. Неке од најразорнијих последица ових поплава догодиле су се у јужним и централним регионима Азије - посебно у народима Кине, Тајланда, Кореје и Индије. Статистички гледано, само двије земље изван Азије претрпјеле су посљедице од великих поплава које су биле довољно јаке да би се нашле на нашој листи од 10 економски најразорнијих поплава икада забиљежених.

Подаци о финансијској штети, које је пружио Центар за истраживање епидемиологије катастрофа, ставили су немачке поплаве од 28. маја 2013. на шесту позицију у нашој табели због чињенице да је његов гнев нанио штету економији од 12, 9 милијарди долара. тамо. Још један сличан догађај у поплавама догодио се у Њемачкој 2002. године, а тај потоп изазвао је укупан губитак од 11, 6 милијарди УСД.

Друга не-азијска земља која је направила нашу листу, која је патила и од двије одвојене поплаве, је САД. Након велике поплаве у САД-у 1993. године, средства потребна за поправку цјелокупне имовине и повратак регије у нормалу износила су 12 милијарди УСД. Још једна америчка поплава у 2008. години изазвала је штете у вриједности од 10 милијарди УСД.

Најразорније поплаве и њихов економски утицај

Иако ови бројеви из Њемачке и Америке могу звучати невјеројатно високо, управо је Тајланд најтеже погођен разорном моћи растућих вода. 5. аугуста 2011. године, обала тропске олује Ноцк-Тен погодила је подручја око базена ријека Цхао Пхраиа и Меконг. Чак је и главни град Бангкока остао озбиљно оштећен након обилних падавина које су трајале скоро пола године. Према подацима Светске банке, процењена економска штета је око 45 милијарди УСД.

На међународном нивоу, ово је била четврта најскупља природна катастрофа било које врсте икада забележена. Само три друге га надмашују - земљотрес Тохоку у Јапану 2011., земљотрес Кобе 1995 и ураган Катрина који су погодили државе 2005. године.

Значајна штета у Кини

Друга и трећа најразорнија поплава догодила су се у Кини, што је снажно погодило земљу како у смислу уништавања инфраструктуре, тако и због напрезања у финансијским ресурсима. Током поплаве која се догодила 1. јула 1998. године, Кина је потрошила више од 30 милијарди УСД на здравствену заштиту, поправке, нове стамбене и владине трошкове за рестаурације некретнина које су директно повезане са поплавом.

Друга најгора поплава у Кини догодила се 2010. године. 29. маја те године земља је поново била погођена гневом облака. Према званичним подацима, 392 особе су погинуле, а око 232 пријављене су као нестале током поплаве. Без обзира на то колико се ниски број таквих жртава може појавити усред далеко више од милијарду становника, званични извјештаји кажу да је поплава имала негативан утицај на више од 134 милиона људи.

Неколико додатних поплава погодило је Кину, мада су њихови економски утицаји били много мањи у поређењу са оним што су поменуте двије поплаве извршиле на Кину. Једна таква поплава је 1996. коштала Кину 12, 6 милијарди УСД, а захватила је више од 154 милиона људи у некој форми.

Више отрежњујућа од новчаних губитака, Кина је и земља која је претрпјела више жртава због поплава него било која друга. Једна поплава 1931. године однела је животе 3, 7 милиона жртава. Још једна поплава која се догодила 1959. била је одговорна за смрт око два милиона људи више.

Три кинеске поплаве које су направиле нашу листу су се удружиле како би изазвале финансијску штету у укупном износу од преко 60 милијарди УСД, чинећи земљу једном од најтеже погођених природним катастрофама у модерним временима.

Утицај поплава

Природне опасности могу изазвати озбиљне негативне посљедице. Од свих таквих појава, међутим, поплаве су оне које воде до највећег броја смртних случајева. Према извјештају Свјетске катастрофе, 44 посто смртних случајева узрокованих природним опасностима у 2013. години могло би се приписати поплавама. Ни финансијски трошак ових природних катастрофа се не треба исмевати. Земље трећег света и економије у развоју су на почетку рањивије, јер је већи број зграда концентрисан у угроженим регионима. Нажалост, многи од најопаснијих поплава догађају се на таквим мјестима. Климатске промјене такође утичу на статистику и, нажалост, стручњаци предвиђају да ће се ситуација поплава погоршати у годинама које долазе, осим ако се не уведу протумјере да би се повратила плима на климатске промјене које произлазе из људских активности.

Најскупље поплаве у свету

• Прегледајте информације као:
• Листа
• Цхарт

Ранг	Флоод	Економска штета (у милијардама америчких долара)
1	Тајланд, (Ауг 5, 2011)	40.0
2	Кина, (1. јул 1998.)	30.0
3	Кина, (29. мај 2010)	18.0
4	Индија, (септембар, 2014)	16.0
5	Кореа Дем П Реп, (1. август 1995.) \ Т	15.0
6	Немачка, (28. мај 2013)	12.9
7	Кина, (30. јун 1996)	12.6
8	САД, (24. јун 1993.)	12.0
9	Немачка, (11. август 2002)	11.6
10	САД, (9. јун 2008.)	10.0