Највеће депоније, одлагалишта отпада и депоније за отпатке у свијету

Тамо где има људи, има смећа. Штавише, како људске популације расту и богата друштва постају све расипнија, тако и гомиле смећа расту, понекад досежу невероватне размјере и скале. Док су неке ефикасне, модерне и напредне, друге су нехигијенске и озбиљне опасности по здравље и здравље људи. У погледу покривености чистог подручја, навели смо неке од највећих депонија, одлагалишта смећа и одлагалишта отпада у свијету.

10. Ксинфенг, Гуангзхоу, Кина (227 хектара)

Гуангзхоу је највећи кинески град, са популацијом од око 14 милиона људи. У сваком дану, град генерише преко 8.000 тона отпада, а 3800 тона долази из домаћинстава, а остатак из институција. 7.000 тона отпада који се свакодневно генерише одводи на депонију Ксинфенг од 230 јутара, коју гради и управља Веолиа, француска транснационална корпорација. Ова депонија је једна од највећих у Азији, наводи БиоЦицле Глобал, а изграђена је по цијени од 100 милиона УСД. Локација је почела са радом 2003. године, а изграђена је да би имала корисни век од 20 година. Ксинфенг депонија има систем сакупљања оцједних вода, плус системе за третман и санацију метана. Његов капацитет за одлагање је 1.765 милиона тона, наводи БиоЦицле Глобал.

9. Западне нове територије, Хонг Конг (272 хектара)

Свакодневно, од 2007. године, Хонг Конг је произвео више од 13.000 тона комуналног чврстог отпада из својих предузећа, домаћинстава и индустрије заједно, према подацима Одјела за заштиту околиша (ЕПД). Међутим, у 2013. и 2014. години произведени отпад је премашио преко 14.000 тона дневно. Велики део овог отпада завршава се на депонији западних нових територија од 272 хектара (ВЕНТ) у области Туен Мун. Ова депонија је највећа од три сервиса у Хонг Конгу. Свакодневно се на депонију ВЕНТ депонује преко 7.200 тона отпада Хонг Конга (од 2014. године). Ова депонија је једна од двеју у Хонг Конгу којом управља француска компанија Суез Енвиронмент, а друга депонија на северу и истоку нових територија (НЕНТ). Годишње, оперативни трошкови ВЕНТ-а, према ЕПД-у, износе 303 милиона долара.

8. Деонар, Мумбаи, Индија (326 хектара)

Годишње, Индија производи 60 милиона тона отпада, од чега се 2, 7 милиона тона производи само у Мумбаи, према подацима Централног одбора за контролу загађења, од 2014. године. Деонар депонија на источном Мумбаију је најстарија депонија у Индија, коју су поставили Британци 1927. године. Град свакодневно ствара између 7.000 и 8.000 тона отпада. Од тог отпада, 5500 тона се депонује на депонији Деонар капацитета 2.000 тона дневно. Као резултат овог јаловине, отпад тамо достиже висину од око 30 метара. Студија Института за технологију из 2016. године објавила је доступност 12, 7 милиона тона запаљивог метана на Деонар депонији. Гас метана је приписан као узрок пожару који је избио тамо почетком 2016. године, чији су дебели дим НАСА сателити успели да покупе слике.

7. Делхи депоније, Нев Делхи, Индија (500 хектара)

Град Нев Делхи свакодневно производи око 9.000 до 9.200 тона комуналног чврстог отпада, према подацима Опћинског вијећа Делхија (МЦД). Овај отпад се депонује у депонијама Нарела Бавана, Бхалсва, Окхла и Гхазипур, које имају комбиновану површину од 316. Осим за Нарелу Бавану, најновију депонију, остале су исцрпљене, иако се отпад и даље баца на њих. Бхалсва, која је требала бити затворена када је смеће достигло висину од 22 метра, још увијек ради иако смеће сада износи 41 метар. У 2013. години, како би се супроставио проблему исцрпљености, МКД је затражио одобрење од Делхи развојне агенције за додатних 500 хектара, гдје би се могло успоставити ново одлагалиште отпада. У Индији, 20% произведеног метан гаса потиче из својих депонија. Медјународна агенција за енергетику извештава да би Нев Делхи могао да произведе 25 мегавата снаге ако би метан био ефективно искоришћен за такве сврхе са депонија у Њу Делхију.

6. Судоквон, Инцхеон, Јужна Кореја (570 хектара)

Од свог оснивања 1992. године, депонија од 2792 хектара Судоквон у Инцхеону, Јужна Кореја дневно прима 18.000 до 20.000 тона отпада из Сеула, са 22 милиона становника и главним градом Јужне Кореје. То је највећа депонија у земљи. Гас метана у отпаду на депонији у Судоквону користи се за производњу 50 мегавата електричне енергије, каже јужнокорејско министарство животне средине. Депонија такође има постројење за рециклирање и десалинизацију воде, а рециклирана вода се користи за наводњавање и друге сврхе. Према подацима Соутх Поле Царбон Ассет Манагемент Лимитед, на депонији у Судоквону засађено је преко 700.000 стабала. Активности су створиле 200 радних мјеста, а годишње 50.000 студената и дјеце обилази депонију како би сазнали о одрживим праксама управљања отпадом и климатским промјенама. Ту је и музеј отпада. Судоквонска депонија служи као модел како се ресурси отпада могу најбоље искористити како би се постигао позитиван утицај.

5. Пуенте Хиллс, Лос Анђелес, Калифорнија, САД (630 хектара)

Током три деценије до затварања 31. октобра 2013. године, депонија Пуенте Хиллс је примила преко 130 милиона тона комуналног отпада у Лос Ангелесу. То је била и највећа депонија у земљи, и још увијек има погон за опоравак оперативних материјала. Депонија, према Санитарним дистриктима округа Лос Ангелес (ЛАЦСД), отворена је 1957. као приватно власништво Сан Габриел Валлеи Думп. Преко годину дана након затварања, 20. јануара 2015. године, депонија у Пуенте Хиллсу почела је да прихвата чисту прљавштину од 12 до 24 месеца. Током свог рада на врхунцу, депонија може да добије до 13.200 тона смећа у једном дану, према ЛАЦСД-у. Гас метана који је настао на депонији претворен је у турбину која је произвела 50 мегавата снаге, довољно за 70.000 кућа у јужној Калифорнији. Депонија Пуенте Хиллс је у процесу претварања у рекреативни регионални парк. На депонији Пуенте Хилл на 630 хектара налазила се површина од 1365 хектара.

4. Малагротта, Рим, Италија (680 хектара)

Одлагалиште Малагротта од 618 хектара у Риму, Италија има капацитет од 60 милиона тона. Током касних седамдесетих година, депонија је била илегална депонија, али је постала легална 1984. године. Дневно, она прима између 4.500 и 5.000 тона отпада, што га чини највећим општинским постројењем за чврсти отпад у Европи, према Организацијама за заштиту животне средине, одговорности, и трговина (ЕЈОЛТ). Гас метана који настаје из распадања отпада користи се за електричну енергију и гориво. Међутим, локација је проузроковала знатну еколошку штету у долини Галерије гдје се налази. То укључује контаминацију ваздуха, подземних водоносника и земљишта отровним хемикалијама као што су арсен, жива, велике количине амонијака, азота и бактерија.

3. Лаоганг, Шангај, Кина (830 хектара)

На површини од 892 хектара и нагомиланој висини од 20 метара, депонија Лаоганг у граду Шангај је једна од највећих у Азији. Она прима до 10.000 тона комуналног чврстог отпада дневно, половина укупног градског отпада, према општинској влади у Шангају. Гас метана из депоније је претворен у годишње генерисање 102.189 МВ-сати зелене енергије која служи за напајање 100.000 домова. Веолиа, француска компанија задужена за производњу електричне енергије на депонији у Лаогангу, такође је известила да су емисије метана из депоније смањене за 25.800 метричких тона, а такође је било и 542.000 метричких тона емисије ЦО2. Кина је за годину дана произвела 189.000.000 тона отпада, према извјештају Свјетске банке из 2012. о управљању чврстим отпадом широм свијета.

2. Бордо Пониенте, Мексико Сити, Мексико (927 хектара)

До његовог затварања у децембру 2011. године, депонија Бордо Пониенте од 927 хектара у Мексико Ситију примила је 12.000 од 15.000 тона отпада који се свакодневно ствара у граду. То је била највећа депонија у Латинској Америци, према подацима Глобалног савеза за алтернативне спалионице (ГАИА). Депонија Бордо Пониенте, која је првобитно била суво корито језера, основана је 1985. године да узме остатке из земљотреса у Мексику 1985. године, према ГАИА. Процењено је да је 70 милиона тона отпада одложено од 21, 2 милиона становника града током његовог живота, наводи се у студији коју је 2012. спровео Универзитет у Мексику. Након затварања, преко 1.500 породица које су сакупиле отпад који се може рециклирати за препродају изгубило је посао. Од 2014. мексичка влада је направила планове да искористи метанове гасове на депонији да би произвела 60 мегавата електричне енергије. То ће елиминисати 1, 5 милиона тона метана произведеног тамо годишње.

1. Апек Регионал, Лас Вегас, Невада, САД (2.200 хектара)

Регионална депонија Апек регионалне депоније од 2.200 хектара у Лас Вегасу дневно прима око 9.000 тона комуналног чврстог отпада, иако може да поднесе до 15.000 тона дневно. Депонија којом управља Републичка служба отворена је 1993. године и највећа је у САД-у. Према процени часописа, пројектован је животни век од 250 година и држи око 50 милиона тона отпада. Гас метана са депоније резултирао је производњом 11-мегаватне електране која може задовољити енергетске потребе 10.000 домаћинстава у јужној Невади. Електрана је изграђена по цијени од 35 милиона долара. Америчка агенција за заштиту животне средине извјештава да депонијски плин чини 17, 7 посто свих емисија метана у земљи. То је разлог зашто употреба енергије из ових депонија помаже у смањењу метана, стакленичког гаса, из околине.