Највеће индустрије у Панами
Панама има БДП од 44, 69 милијарди долара, трећи по величини у било којој земљи у Централној Америци. БДП по глави становника по глави становника је 20.300 долара. Панамска економија је доживјела константан раст у недавној прошлости, са стопом раста која је била највећа у 2007. на 12, 1%. Званична валута која се користи у земљи позната је као панамски балбоа. Међутим, амерички долар је такође прихваћен за трансакције у земљи. Према подацима Уједињених нација, Панама добро функционише у борби против сиромаштва, а сиромаштво опада са 37% на 29% становништва у само шест година између 2001. и 2007. Ипак, дистрибуција богатства је велики проблем у земљи.
Хистори
Панама је традиционално била позната по трговини, јер је њен стратешки географски положај учинио да земља постане жариште међународне поморске трговине. Панамска превлака пружила је раним шпанским трговцима кратак пут превоза минерала намењених за Шпанију из Перуа. Лучки градови су се убрзо појавили дуж обале Панаме, где је цветала трговина између домаћих Панамаца и Шпанаца. Пре него што је основана Прва трансконтинентална железница у Америци, Панамска превлака била је најсигурнији пут од источне обале до западне обале Сједињених Држава. Калифорнијска златна грозница потакла је повећање промета кроз Панаму у 19. стољећу, што је заузврат ојачало економију Панаме. Међутим, са повећаним саобраћајем дошло је до прилива лако доступних роба из Сједињених Држава, што је потиснуло развој индустрије у Панами. Отварање Прве трансконтиненталне железнице у Сједињеним Државама изазвало је пад популарности Панаме у међународним путовањима. Међутим, највеће свјетске економије сматрале су императивом да се изгради канал кроз Панамски превлак, а потхват који су Сједињене Државе подузеле убрзо након што се Панама одвојила од Колумбије 1906. године. Канал је довршен 1914. и убрзо је постао битан чвор за међународну трговину. Земља је доживјела продужени период економске стабилности у 20. вијеку, све до владавине генерала Мануела Нориеге 1980-их, чији је режим био осакаћен међународним санкцијама. Економска ситуација се поправила након депоновања Нориеге 1989. године и од тада расте.
Увоз и извоз
Укупан увоз Панаме у 2014. процењен је на око 25, 65 милијарди долара, док је укупан извоз те године износио око 18, 07 милијарди долара. Злато, пољопривредни производи и гвожђе су примарни извозни производи из Панаме, док нафтни производи, фармацеутски производи и возила чине главнину увоза Панаме. Сједињене Државе су Панама најзначајнија извозна дестинација, са око 24, 7% извоза земље намењеног САД-у. Канада и ЕУ су такође главна извозна тржишта за Панаму, која чине 16, 2% и 15, 1% извоза земље. 20, 9% увоза Панаме потиче из Сједињених Држава, највећег увозног партнера у земљи. Остале значајне увозне земље су Кина, Мексико и Костарика, које су одговорне за 14, 8%, 13, 6% и 10, 6% увоза Панаме. Услуге и пољопривреда су највеће индустрије у земљи са 64, 4% и 17% БДП-а Панаме.
Пољопривреда
Пољопривреда је главна индустрија у Панами и одговорна је за 17% БДП-а земље. Најважнији пољопривредни извоз из Панаме су банане, шкампи, шећер и кафа. Пољопривреда се вековима практикује у земљи, уз помоћ обрадивог земљишта и повољних климатских услова. Међутим, пољопривреда је тада била искључиво практикована за преживљавање малих фармера. Пољопривреда је остала примарна економска активност земље до отварања Панамског канала почетком 20. века, након чега је значај индустрије почео да се смањује. Да би илустрирао пад пољопривреде у Панами, он је износио око 9% БДП-а земље у 1985. години, падајући са 29% у 1950. Чак 50% земљишта Панаме се користи за пољопривредне активности. Шуме заузимају 4, 1 милиона од укупне површине од 7, 7 милиона хектара, док пашњаци покривају 1, 2 милиона хектара, а земљиште под сталном обрадом покрива 0, 58 милиона хектара. Велике стране корпорације су неке од највећих земљопосједника у земљи, као што је америчка компанија Цхикуита Ланд која посједује огромне површине пољопривредног земљишта. Ипак, земља није довољна храна и мора се ослонити на увоз хране да би задовољила своје домаће захтјеве за храном. Сједињене Државе су Панама највећи извор пољопривредног увоза.
Услуге
Индустрија услуга је највећа индустрија у земљи, која чини око 64, 4% БДП-а Панаме. Транспорт је најважнији економски стуб у услужној индустрији, јер обухвата Панамски канал; главни извор прихода владе. Сваке године преко Панамског канала прође више од 14.000 бродова. Сједињене Државе се у великој мјери ослањају на канал, а процјењује се да 10% свих америчких бродова пролази кроз Панамски канал сваке године. Остале значајне компаније које су повезане са каналом укључују оне који су укључени у логистику и складиштење. Финансијске услуге у Панами су још један важан економски ступ. Занимљиво је да земља нема Централну банку, што чини пословање сектора финансијских услуга конзервативним. Крајем 20. века, Панама је привукла репутацију пореског раја и нарко-државе, што је спречило раст финансијских услуга у земљи. Земља је дом Цолон Фрее Траде Зоне, која је највећа слободна лука у Сјеверној и Јужној Америци. Осигурање је велики бизнис у Панами и посебно ауто осигурање, које је обавезно за све власнике возила у земљи.
