Највеће индустрије у Пољској

Пољска је осма по величини економија у Европској унији и највећа од свих бивших совјетских држава. Номинални номинални БДП износи 571.320 милиона долара у 2017. години, 23. по величини у свијету и преведен на номинални БДП по глави становника од импресивних 15.050 долара. Пољски злот је званична валута која се користи у земљи и састоји се од 100 подјединица познатих као гросзи. Да би се олакшао раст индустрије, Пољска има инспиративну радну снагу која се састоји од 17, 64 милиона радника.

Хистори

Пре Другог светског рата, Пољска (тада позната као Друга пољска република), као и многе друге балтичке земље, имала је пољопривреду као своју примарну економску активност. Око 70% популације у Пољској су били пољопривредници током овог периода, од којих су многи били мали пољопривредници. Велика депресија с почетка 20. века погоршала је ионако јадну економску ситуацију у земљи. Пољски Јевреји су били посебно сиромашни, а многи нису могли ни да прехране своје породице. Економија је забележила значајан раст у тридесетим годинама прошлог века након периода повећане индустријализације, што је такође довело до повећања могућности запошљавања у пољским урбаним регијама.

Пољопривреда

Пољопривреда је једна од највећих индустријских грана у Пољској, која са 3, 8% БДП-а земље чини 12, 7% радне снаге у Пољској. Индустрија је углавном приватна, јер приватне фарме чине 90% укупних пољопривредних површина. Већина ових приватних пољопривредника (57%) посједује мање од 5 хектара пољопривредног земљишта, а само 7% приватних фарми прелази 15 хектара у 1987. Насупрот томе, већина пољопривредних површина у државном власништву била је величине преко 1000 хектара. Ипак, највећи део бруто пољопривредних производа у Пољској приписује се приватним фармама. 60% површине земље (18, 727 милиона хектара) користи се у пољопривредне сврхе, гдје је 14, 413 милиона хектара у ратарству и 4, 048 милиона хектара се користи за пашњаке и ливаде. Зрна су најважнији усеви у земљи, посебно пшеница, зоб, јечам и раж. Пољска има другу највећу производњу кромпира на свијету и шести је највећи произвођач млијека и свиња у свијету. Велика популација Пољске представља основно тржиште за пољопривредне производе у земљи. Од шећера произведеног у Пољској, 83% се конзумира у земљи, као и 90% живине, 74% сланине и 84% конзервираног меса.

Енергија

Друга велика индустрија у Пољској је енергетска индустрија у земљи. Земља је значајан играч у глобалној производњи угља и светски девети највећи произвођач каменог угља. Пољска производи око 57 мегатона мрког угља и 78 мегатона каменог угља. Већина локално угља у Пољској се конзумира у земљи, пошто је земља други највећи потрошач угља у Европи, а потрошња угља у Европи је само надмашена сусједном Њемачком. Пољски угаљ се користи за производњу електричне енергије, при чему је 143 ТВх електричне енергије из Пољске произведено из електрана на угаљ. Регија Лодз у Пољској је дом електране Белцхатов; Највећа европска електрана од мрког угља, која је одговорна за производњу 20% потрошене енергије у Пољској. Обновљива енергија је такођер битан аспект енергетске индустрије, с обновљивим изворима енергије као што су соларна енергија, енергија вјетра и хидроелектрана, што је значајан раст у посљедњих неколико година.

Мануфацтуринг

Производња је такође значајна индустрија у Пољској. Производња аутомобила представља 11% укупне индустријске производње у Пољској и око 4% БДП-а земље. Земља је 23. највећи свјетски произвођач возила и највећи произвођач лаких возила у источној и централној Европи. Аутомобилски сектор у Пољској порастао је у скоковима од распада Совјетског Савеза, али је доживио свој најзначајнији раст након што је земља постала дио Европске уније 2004. Годишњи извоз из аутомобилског сектора процјењује се на преко 15, 7 милијарди еура, што чини око 16% укупног извоза земље. Прерађивачка индустрија у земљи такође има бродоградњу, производњу петрохемије и ђубрива, као и производњу електронике и електричних машина.

Тоурисм

Туризам је још једна важна индустрија у Пољској. Земља је одувијек била туристички магнет од колапса Источног блока крајем 1980-их, али је доживјела пораст броја туриста након што је 2004. добила чланство у Европској унији. Пољска је сматрана 16. свјетском најпопуларнијом туристичком дестинацијом у 2016. години. процјењује се да је земља посјетила 17, 5 милиона туриста. Пољска је позната по својим природним пејзажима и историјским знаменитостима. Природне туристичке атракције у земљи укључују планине Татра и Балтичко море. Градови као што су Варшава, Гдањск, Торун и Краков имају бројне локације од великог историјског значаја. Бројни културни догађаји који се одржавају у земљи привлаче и хиљаде туриста.

Економски раст

Земља је забиљежила стални економски раст у протеклих 26 година од када је Пољска увела економску либерализацију 1990. године. Од тада, економски раст је био без прекида; чак ни глобална рецесија 2007-2008 није зауставила раст пољске економије, што је учинило Пољску једином земљом у Европској унији која је остала подаље од рецесије. ЕУ је у цјелини забиљежила стопу економског раста негативног (-) 4, 5% током рецесије 2009. године. Насупрот томе, пољска економија је порасла за 1, 6% у истом периоду. Неке од највећих индустрија у Пољској су пољопривредна, производна, енергетска и туристичка индустрија, које представљају главнину БДП-а земље. Постоје бројни фактори за које се вјерује да су иза пољског импресивног 26-годишњег економског раста. Један од фактора који стоји иза успеха је велика популација Пољске (шеста по величини у Европској унији), која земљи пружа унутрашње тржиште за своје производе. Економска политика Пољске је можда најкориснија у сталном економском расту земље. Земља је користила паметну политику од одвајања од Источног блока. За разлику од многих земаља ЕУ, Пољска има низак ниво јавног дуга, који се процјењује на 50% БДП-а земље. Међутим, није свака сфера пољске економије савршена. Земља има огроман проблем незапослености, са стопом незапослености која је достигла 11% у 2013. години.