Највеће победе у клизишту у америчкој историји председничких избора

10. Херберт Хоовер поразио Ал Смитха, 1928 (маржа од 17, 41%)

Предсједнички избори 1928. године увели су увјерљиву побједу за републиканског кандидата, Херберта Хувера, који је побиједио великом разликом од 17, 41% на изборима. У то време републиканци су били поштовани због њиховог успеха у увођењу економског бума у ​​земљи у 1920-има. Демократски кандидат Ал Смитх је, с друге стране, претрпио критике због свог антипрохибиционистичког става и наслијеђа корупције Таммани Халл (политичке машине која је дуго владала политиком у Њујорку) с којом је био повезан. Антикатолици су такође веровали да ако Смит дође на власт, земљу ће диктирати католичка црква којој је припадао, па чак и да буде под утицајем папе. Тако су људи изабрали Хоовера преко Смитха на изборима 1928. године. Хоовер је чак успео да постигне победу у Смитховој матичној држави Нев Иорк. Смитх је добио гласове у само двије државе у Новој Енглеској, међутим, дом за велики дио католичких бирача, као и неколико традиционално демократских држава у јужним Сједињеним Државама.

9. Франклин Рузвелт поразио Херберта Хоовера, 1932 (маржа од 17, 76%)

Током мандата републиканског предсједника Хоовера, америчка економија је претрпјела велики застој познат као Велика депресија. То је био примарни узрок за који је речено да је довео до потпуне побједе Хоовер-овог противника, кандидата за демократа Франклина Д. Роосевелта. Рузвелт је победио републиканског кандидата Херберта Хувера за 17, 76% на председничким изборима 1932. године. Током избора, амерички бирачи су били суочени са тешким избором. На једној страни је био Хоовер, са његовом наизглед неуспјешном политиком која је, за вријеме његовог мандата, чинила мало боље на боље. Затим, са друге стране, био је Роосевелт, са својим лабаво дефинисаним и предложеним програмом 'Нев Деал'. У својим кампањама, Рузвелт је обећао да ће пружити помоћ пољопривредницима, спровести надзор владе над приватном економском моћи и увести уравнотежен буџет. Док је Рузвелт изгледао самоуверено са својим речима, Хоовер је остао мрк и строг током кампање. На крају, Роосевелт је победио на изборима добивши 57, 3% гласова у своју корист, док је Хоовер добио само 39, 6% америчких гласова.

8. Андрев Јацксон порази Хенри Цлаи, 1832 (маржа од 17, 81%)

Амерички председнички избори 1832. године били су јединствени, по томе што су били први избори у америчкој историји у којима су кандидати за председника номиновани националним конвенцијама за номиновање. Садашњи предсједник Андрев Јацксон добио је огромну подршку од својих колега демократа, и био је номиниран из те странке у понуди за реизбор, док су републиканци номинирали Хенри Цлаи за свог предсједничког кандидата. Други који су трчали у утрци били су Виллиам Вирт из Анти-масонске странке и Јохн Флоид из Нуллифиер Парти. Цијелом кампањом је доминирала проблематика пословања са Банком Сједињених Држава. Банка је била веома непопуларна међу великим дијелом америчке популације, која је сматрала да је банка само средство за богате. Док је Џексон био потпуно одлучан да елиминише банку након што је дошао на власт, и наставио да ставља вето на поновну ауторизацију банке убрзо након што је номинован, Цлаи је одлучио да критикује Јацксона по овом питању. Цлаи је своју кампању засновао из Пенсилваније, у којој је сједиште банке, и почела је давати Џексонов вето као главни проблем у кампањи. Међутим, његови напори су се на крају показали бескорисним, а он је изгубио од Џексона на изборима 1832. са великом разликом од 17, 81%.

7. Роналд Реаган порази Валтер Мондале, 1984 (маржа од 18.21%)

Предсједнички избори Сједињених Америчких Држава, одржани 6. новембра 1984. године, довели су до велике побједе за републиканског предсједничког кандидата Роналда Реагана. Са победом, Реаган је други пут постављен у престижну канцеларију председника Сједињених Америчких Држава. Демократски кандидат, Валтер Мондале, поражен је на овим изборима са маргином од 18, 21%, што је био велики помак у америчкој историји избора. Још једна занимљива чињеница о овим изборима је била да је по први пут у историји земље, главна странка имала женку на својој листи, пошто су Мондале и Демократе одлучили да изаберу Гералдине Ферраро за свог партнера. Иако је Феррароово присуство у поцетку потакнуло кампању Мондалеа, ускоро су се појавиле контроверзе око Феррара и финансија њеног мужа. То је довело до великих критика због Мондалеовог избора партнера. Друга грешка коју је направила Мондале била је његова обавеза да подигне порезе, што је америчко друштво изразито негодовало. С друге стране, иако је Реганово доба постало проблемом, а неки га виде као компромитовање његове подобности да буде амерички председник, он је наставио да одаје поверење и оптимизам, и освојио амерички народ својом јединственом каризмом и конзервативном платформом.

6. Тхеодоре Роосевелт поразио Алтона Паркера, 1904 (маргина 18, 83%)

После убиства председника Мекинлија 1901. године, на место председника је именован покојни председник на изборима 1900. године, Теодор Рузвелт, који је тада имао 42 године. У том процесу, "Тедди" је постао најмлађи председник Сједињених Држава у историји. Он се залагао за "Скуаре Деал", серију аката који укључују имплементацију домаћих политика који би обећали просјечну америчку праведност. То је укључивало обезбеђивање чисте хране и лекова, као и да су жељезнице и друге велике индустрије правилно регулисане. Рузвелт је такође био велики конзерватор, и као такав је био главни покретач у постављању националних паркова, споменика и заштићених подручја са којима би заштитио огромне природне ресурсе земље. Стога није изненађујуће што је Рузвелт успио побиједити кандидата Демократске партије, Алтона Паркера, у великој побједи на предсједничким изборима 1904. године, када је дошао на дужност пуним мандатом.

5. Линдон Јохнсон поразио Барри Голдватер, 1964 (маржа од 22, 58%)

У једној од најснажнијих победа на изборима у америчкој историји, Линдон Баинес Јохнсон, који је био предсједник УС.А. од убиства Џона Ф. Кенедија 1963. године, победио је републиканског кандидата, Барри Голдватера, на изборима 1964. Током кампање, Голдватер је критиковао Јохнсонову либералну домаћу агенду и бранио свој став у вези са стављањем вета на важан Закон о грађанским правима. Такође је запретио да ће употребити силу да демонтира режим Кастрове комунистичке владе на Куби, и наговестио је могућност коришћења нуклеарног оружја против Северног Вијетнама да би постигао циљеве своје земље. Голдватерова строга испорука и оштре политике нису утицале на америчко становништво. Избори су окончани убедљивом победом за Џонсона који је, захваљујући запањујућој маргини од 22, 58% на изборима, сада постао председник САД на пуно мандатно раздобље.

4. Рицхард Никон порази Георге МцГоверн, 1972 (23, 15% маргине)

Предсједнички избори у САД 1972. одржани су 7. новембра и довели су до побједе републиканског кандидата Ричарда Никсона, над демократским кандидатом, Џорџом МекГоувером, због одрона. Са маргином од 23, 15%, ово је четврта највећа маргина победе у америчкој историји председничких избора. МцГоверн је водио антиратну кампању коју су многи цијенили, иако је његов статус „аутсајдера“, и скандал око његовог кандидата за потпредсједничке демократе, Тхомаса Еаглетона, допринио његовом неуспјеху у побједи на изборима. Никонова победа је била заснована на његовом нагласку на здравој економији и његовим успјесима у ефикасном рјешавању вањских послова земље. Међу њима је било успостављање бољих односа са Кином и окончање америчког ангажмана у Вијетнаму, који су били међу највећим позитивним нагласцима Никонове широко критиковане политичке каријере.

3. Франклин Рузвелт порази Алф Ландона, 1936 (маржа од 24, 26%)

Дана 3. новембра 1936. године, у побједи над земљом, садашњи предсједник Франклин Д. Роосевелт је поново изабран у амерички предсједнички уред након што је поразио републиканског кандидата, Алф Ландона. Председник Рузвелт је први пут преузео дужност четири године раније у време када су САД пролазиле кроз најгору економску кризу, која се обично назива "Велика депресија". Роосевелт је увео нову политику под називом "Нев Деал" да би се ухватио у коштац са овом кризом. Иако је испрва био успешан, 'Нев Деал' није могао да уведе значајне промене да би у потпуности повратио америчку економију. То је било главно питање које је чинило основу кампање за републиканску опозицију. Међутим, Ландон није одговарао снажној Роосевелтовој личности и, на крају крајева, Роосевелт је освојио гласове људи, са његовим лидерским квалитетима, а не његовим политикама, вероватно му је дао неопходан подстицај да то учини.

2. Цалвин Цоолидге поразио Јохна Дависа, 1924 (25, 22% маргине)

Амерички предсједнички избори 1924. године доживјели су другу највећу побједу у повијести Сједињених Држава, када је предсједник Цалвин Цоолидге, републикански кандидат на изборима, поразио Јохна Дависа, демократског кандидата. Цоолидге је био предсједник краткорочно, након смрти предсједника Варрена Г. Хардинга 1923. године. Краткорочни период који је служио Цоолидге био је углавном миран и успјешан, карактеризира га наизглед цвјетајућа економија у земљи и никаква очита криза у иноземству. Дакле, Цоолидге је већ био омиљен за људе када се 1924. заговарао за предсједничке изборе. Давис је, с друге стране, био мало познати бивши конгресмен и конзервативни демократа, који је чак био одбачен од стране значајног дијела своје странке, свако од њих је подржао прогресивног кандидата, М. ЛаФоллетте, уместо тога. Речено је да се очекивала победа Цоолидгеа, и то је учињено у стилу.

1. Варрен Хардинг побеђује Јамеса Цока, 1920 (26, 17% марже)

На председничке изборе у САД 1920. године утицали су последице Првог светског рата. Земља се суочила са једним од својих најтежих тренутака, ау земљи је владао потпуни хаос. Јавност је бијесно љутила на одлазећег председника, Вудроу Вилсона, који се сматрао веома неуспјешним у рјешавању напетих ситуација које су мучиле земљу. На изборима 1920. године, демократе су номинирале издавача новина, гувернера Јамеса М. Цока, за свог предсједничког кандидата, док су републиканци изабрали другог издавача новина, сенатора Варрена Г. Хардинга, да дјелују као своје. Иако је Цок учинио све да надмаши Хардинга, он је потпуно игнорисао Цока у његовим кампањама, и уместо тога се готово потпуно усредсредио на критику политике садашњег Вилсона. Јавност је тако пронашла веру и симпатије у Хардинговим речима, и свесрдно је гласала за овог републиканског кандидата, успостављајући Хардинг за извршну власт великом разликом у 1920. гласању.

Највеће популарне победе у америчкој историји председничких избора

РангКандидатиМаргин оф ВицториГодина
1Варрен Хардинг, Реп. Поражава Јамеса Цока, Дем.26.17% \ т1920
2Цалвин Цоолидге, Реп.25.22% \ т1924
3Франклин Роосевелт, Дем. порази Алф Ландона, Реп.24.26% \ т1936
4Ричард Никсон, Реп. Поразио Георге МцГоверн, Дем.23.15% \ т1972
5Линдон Јохнсон, Дем. порази Барри Голдватер, Реп.22.58% \ т1964
6Тхеодоре Роосевелт, Реп. Поразио Алтон Броокс Паркер, Дем.18.83% \ т1904
7Роналд Реаган, Реп. Поразио Валтера Мондалеа, Дем.18.21% \ т1984
8Андрев Јацксон, Дем. порази Хенри Цлаи, НР17.81% \ т1832
9Франклин Роосевелт, Дем. порази Херберта Хувера, Реп.17.76% \ т1932
10Херберт Хувер, реп. Пораз Ал Смитха, Дем.17.41% \ т1928
11Двигхт Еисенховер, Реп. Поражава Адлаи Стевенсона, Дем.15.40% \ т1956
12Воодров Вилсон, Дем. поразио Тхеодоре Роосевелт, Прог.14.44% \ т1912
13Мартин Ван Бурен, Дем. поражени Виллиам Хенри Харрисон, Вхиг14.20% \ т1836
14Андрев Јацксон, Дем. порази Јохн Куинци Адамс, НР12.25% \ т1828
15Јамес Буцханан, Дем. пораза Јохн Фремонт, Реп.12.20% \ т1856
16Улиссес Грант, Реп. Поразио Хораце Греелеи, ЛР11.80% \ т1872
17Двигхт Еисенховер, Реп. Поражава Адлаи Стевенсона, Дем.10.85% \ т1952
18Абрахам Линцолн, Реп. Поразио Јохна Брецкинридгеа, Дем.10.13% \ т1860
19Абрахам Линцолн, Реп. Поразио Георге МцЦлеллан, Дем.10.08% \ т1864
20Франклин Роосевелт, Дем. порази Венделл Виллкие, Реп.9.96% \ т1940
21Роналд Реаган, Реп. Поразио Јимми Цартер, Дем.9.74% \ т1980
22Виллиам Тафт, Реп. Поразио Виллиам Јеннингс Бриан, Дем.8.53% \ т1908
23Билл Цлинтон, Дем. порази Боб Доле, Реп.8.51% \ т1996
24Георге ХВ Бусх, Реп. Поражава Мицхаела Дукакиса, Дем.7.72% \ т1988
25Франклин Роосевелт, Дем. пораза Тхомас Девеи, Реп.7.50% \ т1944
26Барацк Обама, Дем. поражава Јохна МцЦаина, Реп.7.27% \ т2008
27Франклин Пирс, Дем. поражује Винфиелд Сцотт, Вхиг6.95% \ т1852
28Виллиам МцКинлеи, реп. Поразио Виллиам Јеннингс Бриан, Дем.6.12% \ т1900
29Виллиам Хенри Харрисон, Виг поразио Мартин Ван Бурен, Дем.6.05% \ т1840
30Билл Цлинтон, Дем. порази Георге ХВ Бусх, Реп.5.56% \ т1992
31Улиссес Грант, Реп. Пораза Хоратио Сеимоур, Дем.5.32% \ т1868
32Зацхари Таилор, Вхиг поражава Левис Цасс, Дем.4.79% \ т1848
33Харри Труман, Дем. пораза Тхомас Девеи, Реп.4.48% \ т1948
34Виллиам МцКинлеи, реп. Поразио Виллиам Јеннингс Бриан, Дем.4.31% \ т1896
35Барацк Обама, Дем. порази Митт Ромнеи, Реп.3.86% \ т2012
36Воодров Вилсон, Дем. порази Цхарлес Еванс Хугхес, Реп.3.12% \ т1916
37. \ тГровер Цлевеланд, Дем. поразио Бењамина Харрисона, Реп.3.01% \ т1892
38Георге В. Бусх, Реп. Поразио Јохн Керри, Дем.2.46% \ т2004
39Јимми Цартер, Дем. поражава Гералда Форда, Реп.2.06% \ т1976
40Јамес Полк, Дем. поразио Хенри Цлаи, Вхиг1.45% \ т1844
41Ричард Никсон, Реп. Поражава Хуберта Хумпхреиа, Дем.0.70%1968
42Гровер Цлевеланд, Дем. поражава Џејмса Блејна, Реп.0.57%1884
43Џон Кенеди, Дем. поразио Рицхарда Никона, Реп.0.17%1960
44Јамес Гарфиелд, Реп. Поражује Винфиелд Сцотт Ханцоцк, Дем.0.09%1880
45Џорџ В. Буш, реп.-0.51% \ т2000
46Бењамин Харрисон, Реп. Поразио Гровера Цлевеланда, Дем.-0.83% \ т1888
47Рутхерфорд Хаиес, Реп. Пораза Самуел Тилден, Дем.-3.00% \ т1876
48Јохн Куинци Адамс, Д.-Р. порази Андрев Јацксон, Д.-Р.-10.44% \ т1824