Нативе Бирдс Оф Аустралиа

Аустралија, укључујући њене територије и приобалне отоке, има око девет стотина евидентираних врста птица. Од њих, 165 су скитнице, а 45% остатака су ендемске за Аустралију, и не налазе се нигдје другдје на земљи. Због климатских промена које су у току, око 10% укупних аустралских птица може бити изумрло до 22. века. Ова разноликост врста птица креће се од малих птица као што је 8 центиметар дугачак младунац до великих птица грабљивица, као што су орао са клинастим репом и ему без летења.

Орао са репом (Акуила аудак)

Орао орла је једна од највећих птица грабљивица у Аустралији. Карактерише га јасан, дугачак реп у облику дијаманта, уска крила са назубљеним врховима, равна глава, смеђе очи, застрашујући кљун и украшене ноге крем боје. Њихова тела су тамносмеђа са црвено-смеђим хакама на задњем делу врата и сиво-браон траком преко горњих крила. Женска птица је већа и тежа од мужјака. Младунци су тамно браон са израженим црвенкастим рубовима на перју, златним напетима и ширим крилима. Они се јављају у различитим стаништима, од шуме до саване до шума и равница. Њихова популација је распрострањена у Аустралији, јужној Новој Гвинеји и другим острвима као што су острво Марија, острво Флиндерс и острва кенгура. Птица се углавном храни земаљским сисарима, као и гмизавцима и другим птицама. Млађе птице се хране зечем током зиме. Они воле да се хране на труповима у групама до десетак птица и могу да узму храну од других животиња. Женске птице граде велико гнијездо крпеља на типично великом дрвету или понекад на стијенама и литицама. Затим полаже једно или два јаја у гнијездо, а оба одрасла човјека инкубирају јаја у низу 42 до 48 дана. Малолетници су од 70 до 95 дана и остају зависни од родитеља 3 до 6 месеци. Они постижу зрелост од 3 до 5 година, али почињу да се узгајају за још једну годину. Имају животни век између 20 и 25 година. Суочава се са пријетњама људског прогона због увјерења да то има негативан утјецај на стоку. Међутим, његово становништво и даље расте.

Тавни Фрогмоутх (Подаргус стригоидес)

Тавни Фрогмоутх је велика птица са великом главом, дугачка до 53 центиметра. Уопштено, перје је сребрно-сиве боје са благо бледим, пругастим и шареним трбухом. Има жуте очи, бинокуларни вид, широке тешке маслинасто-сиве до црне новчанице и кратке ноге са малим, слабим ногама. Птица настањује шикара, шуме и подручја акације, заједно са шумама еукалиптуса. То је готово ексклузивна кукац, птица која се храни широким спектром инсеката, укључујући црве, пужеве и пужеве и паукове. Понекад се и птица храни шкорпионима, мишевима, жабама и другим малим птицама. Птица хвата свој плијен користећи кљунове умјесто да користи талоне попут сова. Седе на грани и чекају на храну, а када га лови одбија се од малог грба на малим копненим животињама. Живе у моногамним паровима све док један од њих не умре и одржава сталне територије, а када им пријети, заузимају непомичан став, затварају очи и камуфлирају у своје окружење. Парови држе исто место за гнијежђење гдје женка полаже 2 до 3 јаја и оба одрасла лица се измјењују да их инкубирају док се не излегну након 30 дана, перад на 25 до 35 дана и младунци затим напусте гнијездо. Они су богати у свом асортиману.

Шумар (Тофирампус мацлеаиии)

Шумарка шуме има плаву главу са бледим леђима, белим стомаком и белом тачком на рачуну. Мужјак има бијели овратник који није присутан код женки. Њихови репови су плави изнад са сивом цртом испод. У суштини насељава тропска и суптропска станишта у Индонезији, Соломонским острвима, Папуа Новој Гвинеји и Аустралији. Храни се бескраљежњацима и убија свој плијен ударајући га о грану. Током сезоне парења мужјак тражи савршено мјесто за гнијежђење и дугорочни моногамни пар гради гнијездо. Обје одрасле особе инкубирају 3 до 6 бијелих јаја и такођер се измјењују како би нахраниле младунце најмање мјесец дана прије него што се распрше.

Суперб Лиребирд (Менура новаехолландиае)

Мушки Суперб Лиребирд има сложен реп са 16 перја, са два крајња перја која се спајају да би формирала "лиру", праћену са два пера чувара и 12 дугих чипкастог перја. За репове је потребно седам година да се у потпуности развије. Птица може да опонаша различите звукове, а мужјаци су гласнији и чешће певају од женки. Они се размножавају током зиме када одрасле женке и мужјаци бране одвојене територије и само женка гради гнијездо и поставља једно јаје, инкубира и брине о младом.

Пријетње и напори за очување

Аустралска биодиверзитет птица је под великим пријетњама, првенствено због деградације околиша и климатских промјена. Влада Аустралије је успоставила стратегије очувања како би заштитила своје јединствене и ендемичне врсте птица, укључујући успостављање природних резерви и законодавства. Најзначајнији природни резерват је зимска птичја фауна природног резервата вањарри и Парк очувања језера Масон, у којем живи око 100 врста птица. Заједно са горе наведеним птицама су смешни коокабурри, облачић, сова лавеж, бучна фриарбирд, и источна жута робин.

Нативе Бирдс Оф Аустралиа

Нативе Бирдс оф Аустралиа	Научно име
Орао са репом	Акуила аудак
Тавни Фрогмоутх	Подаргус стригоидес
Форест Кингфисхер	Тодирампхус мацлеаиии
Суперб Лиребирд	Менура новаехолландиае
Лаугхинг Коокабурра	Дацело новаегуинеае
Мистлетоебирд	Дицаеум хирундинацеум
Баркинг Овл	Нинок цоннивенс
Ноиси Фриарбирд	Пхилемон цорницулатус
Плумед Вхистлинг Дуцк	Дендроцигна еитони
Источна Жута Робин	Еопсалтриа аустралис
Вхите-Фацед Херон	Егретта новаехолландиае
Цаттле Егрет	Бубулцус ибис
Аустралиан Магпие	Црацтицус тибицен
Блацк Ките	Милвус мигранс
Раинбов Бее-Еатер	Меропс орнатус
Аустралијски краљ Паррот	Алистерус сцапуларис
Апостлебирд	Струтхидеа цинереа
Аустралиан Брусх Туркеи	Алецтура латхами
Ему	Дромаиус новаехолландиае
Ред-Таилед Тропицбирд	Пхаетхон рубрицауда
Црестед Пигеон	Оципхапс лопхотес
Цаве Свифтлет	Цоллоцалиа линцхи
Вилсон'с Сторм Петрел	Оцеанитес оцеаницус
Антиподеан Албатросс	Диомедеа антиподенсис
Маскед Бооби	Сула дацтилатра
Литтле Пиед Цорморант	Мицроцарбо меланолеуцос
Аустралиан Пелицан	Пелецанус цонспициллатус
Зебра Финцх	Таениопигиа гуттата
Бассиан Тхрусх	Зоотхера лунулата
Маллеефовл	Леипоа оцеллата