ОЕБС - Организације широм света

ОЕБС је настао од 1975. године, након Конференције за европску безбедност и сарадњу (ЦСЦЕ), која је одржана у Хелсинкију, Финска. ОСЦЕ је водећа свјетска организација усмјерена на међувладину сигурност. Организација има мандат да контролише оружје, промовише људска права, поштене изборе и слободу штампе. ОЕБС има 57 држава учесница и те државе се налазе у Европи, Северној Америци, Сјеверној и Централној Азији.

5. Оснивање

Оснивање ОЕБС-а почело је 1973. године у КЕБС-у током периода хладног рата. Совјетски синдикати предложили су одржавање разговора како би могли да задрже контролу над комунистичким земљама Источне Европе. Разговори су одржани у Хелсинкију у Финској гдје је било заступљено 35 држава. Разговори су одржани у три фазе, од којих је посљедња одржана 21. јула 1975. године, а тада је ОСЦЕ формиран потписивањем споразума од стране садашњих 35 земаља.

4. Чланство

ОЕБС има 57 земаља које долазе са три континента: Европа, Азија и Северна Америка. Међу земљама су Андора, Албанија, Румунија, Аустрија, Белорусија, Италија, Бугарска, Грчка, Канада, Хрватска и Велика Британија. Остале земље су Данска, Естонија, Француска, Финска, Немачка, Црна Гора, Белгија, Грузија, Мађарска, Света Столица, Јерменија, Ирска, Киргистан, Казахстан, Лихтенштајн, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Босна и Херцеговина, Монголија, , Норвешка, Азербејџан, Холандија, Португал, Пољска, Руска Федерација, Исланд, Србија, Сан Марино, Словенија, Словачка, Шведска, Шпанија, Швајцарска, Таџикистан, Република Македонија, Туркменистан, Молдавија, Чешка, Турска, Монако, Украјина, САД, Кипар и Узбекистан

3. Структура

Организација има структуре које извршавају свој мандат.

• Парламентарна скупштина ОЕБС-а састоји се од 323 парламентарца који имају своје чланове из географских локација државе чланице. Задатак му је да предводи посматрање избора, јачање сарадње међу учесницима, као и одржавање парламентарних дебата о дипломатији.

• Високи комесар ОЕБС-а за националне мањине има задатак да идентификује узроке и сукобе и да се бави њима и да реши тензије које укључују националне мањине.

• Канцеларија ОЕБС-а за људска права и демократску институцију пружа подршку у промовисању демократије и владавине права.

• Представник ОСЦЕ-а за слободу медија помаже у проматрању развоја медија, борби против говора мржње и промицању слободе изражавања.

• Суд за мирење и арбитражу је механизам за рјешавање спорова који помаже у рјешавању међупартијских разлика.

• ОЕБС-ова група у Минску предводи организацију напора у решавању сукоба у Нагорно-Карабаху. Француска, Сједињене Државе и Руска Федерација су на челу ове институције.

• Генерални секретар који подржава рад организације руководи Секретаријатом ОЕБС-а.

2. Циљеви

Испод су циљеви ОЕБС-а.

• ОСЦЕ обезбјеђује управљање границама олакшавањем аутентичних путовања, трговине и заштите људских права.

• ОЕБС нуди контролу оружја у циљу јачања безбедности у региону и спречавања нелегалног власништва над оружјем.

• Задатак му је пружање антитерористичких мјера.

• ОЕБС ради на превенцији конфликта и рјешавању дуготрајног рјешавања таквих сукоба.

1. Садашња држава

Већина особља ОЕБС-а је у теренским операцијама у Европи, као иу областима централне Азије. Садашња операција ОЕБС-а у Албанији има за циљ борбу против трговине људима у циљу пружања помоћи на изборима, контроле наоружања, борбе против мучења полова, промовисања људских права и контроле медијских реформи.

ОЕБС је примио критике, посебно од Русије која тврди да је организација коришћена од стране западних држава у унапређивању својих приватних интереса.