Премијери Сирије

У Сирији предсједника именује премијер. Премијер је на челу Вијећа министара и одговара предсједнику јер они служе као извршна власт владе. За разлику од предсједништва, које је ограничено на седмогодишњи мандат, не постоји ограничење мандата на положај премијера. Када се Сирија одвојила од Уједињених Арапских република (УАР) 1961. године, Маамун Ал-Кузбари је постао први премијер Републике Сирије.

Премијери Сирије

Маамун Ал-Кузбари (1961)

Маамун је био први премијер Републике Сирије након што су се удаљили од УАР-а након државног удара из Сирије 1961. године. По занимању је био адвокат, али и књижевна личност и 1948. године био професор на Универзитету у Дамаску. Маамун се придружио политици 1953. године тиме што је постао савезник војног владара Адиба Схисхаклија. Осим тога, Маамун је био и министар одбране и вањских послова. Његов мандат премијера био је краћи од три мјесеца када је поднио оставку 20. новембра 1961. Његово насљеђе је поновно успоставило изабрану демократску владу кроз слободне изборе. Након избора у децембру 1961. године, он је остао говорник до 12. септембра 1962. године.

Калид ал-Азм (1963-1963)

Азм је служио као премијер у шест различитих режима у Сирији, углавном прије УАР-а. Постао је политички неактиван током периода синдиката, али се вратио да помогне у изради документа о сецесији када је синдикат распуштен. Ухапшен је заједно са Назимом ал-Кудсијем након државног удара 28. марта 1962. године, али контра-државни удар 2. априла видио је да су пуштени, а он је тада постао премијер под Кудсијем. Када је странка Ба'атх дошла на власт у марту 1963. године, и Кудси и Азм су побјегли у изгнанство. Азм је био из богате прошлости која је рођена од стране истакнуте политичке породице до отоманског министра за вјерске послове.

Иусуф Зуаииин (1965)

Зуаииин је био члан странке Ба'атх и служио је као премијер 1965., и поново од 1966. до 1968. године. Умро је у Шведској 10. јануара 2016. године због дуготрајне болести.

Махмуд Зуаби (1987 - 2000)

Зуаби је најстарији премијер Сирије, који траје 13 година од 1987. до 2000. године под предсједником Хафезом Ассадом. Када је председник почео да показује знаке лошег здравља, његов син Башар Асад је био његован да га наследи. И отац и син изгледали су као да су завршили са Зуабијем, а 7. марта 2000. године замијенио га је Мохаммед Мустафа Меро на мјесту премијера. Зуабијева администрација надгледала је економски сустав који је остао само од прихода од нафте. Он је избачен са странке Ба'атх 10. маја 2000. од стране Хафеза и требало је да се суочи са кривичним гоњењем због илегалне набавке путничких авиона за сиријске арапске авио-компаније. Сиријска влада је такође замрзнула своју имовину. Он је извршио самоубиство док је био у кућном притвору како би избегао суђење.

Имад Кхамис (актуални)

Кхамис је започео свој мандат као сиријски премијер 14. априла 2011. Његово именовање довело је до спекулација о руском уплитању у сиријске послове како су имена нових министара раније процурила руска државна телевизија Руссиа Тодаи, а именовања су такођер дошла убрзо након тога састанак руског министра одбране и председника Башара Асада у Сирији. Кхамис је стављен под санкцију Европске уније од марта 2012. године, јер је подијелио одговорност за репресију владе над својим народом због прекида струје када је био министар за електричну енергију.

Перцепција позиције

Под Басхаром, премијер је подвргнут оштрим критикама због своје улоге у владином сузбијању демонстраната у Сирији.

Премијери Сирије

Премијери Сиријске Арапске РепубликеТрајање у служби
Маамун ал-Кузбари

1961
Иззат ал-Нусс

1961
Маароуф ал-Давалиби

1961-1962
Башир ал-Азма

1962
Кхалид ал-Азм

1962-1963
Салах ал-Дин ал-Битар

1963
Амин ал-Хафиз

1963-1964
Салах ал-Дин ал-Битар

1964
Амин ал-Хафиз

1964-1965
Иусуф Зуаииин

1965
Салах ал-Дин ал-Битар

1966
Иусуф Зуаииин

1966-1968
Нуреддин ал-Атасси

1968-1970
Хафез ал-Ассад

1970-1971
Абдул Рахман Кхлеифави

1971-1972
Махмоуд ал-Аииуби

1972-1976
Абдул Рахман Кхлеифави

1976-1978
Мухаммад Али ал-Халаби

1978-1980
Абдул Рауф ал-Касм

1980-1987
Махмоуд Зуаби

1987-2000
Мухаммад Мустафа Меро

2000-2003
Мухаммад Наји ал-Отари

2003-2011
Адел Сафар

2011-2012
Рииад Фарид Хиџаб

2012
Омар Ибрахим Гхалавањи

2012
Ваел Надер ал-Халки

2012-2016
Имад Кхамис (актуални)

2016-Пресент