Премијери Сирије
У Сирији предсједника именује премијер. Премијер је на челу Вијећа министара и одговара предсједнику јер они служе као извршна власт владе. За разлику од предсједништва, које је ограничено на седмогодишњи мандат, не постоји ограничење мандата на положај премијера. Када се Сирија одвојила од Уједињених Арапских република (УАР) 1961. године, Маамун Ал-Кузбари је постао први премијер Републике Сирије.
Премијери Сирије
Маамун Ал-Кузбари (1961)
Маамун је био први премијер Републике Сирије након што су се удаљили од УАР-а након државног удара из Сирије 1961. године. По занимању је био адвокат, али и књижевна личност и 1948. године био професор на Универзитету у Дамаску. Маамун се придружио политици 1953. године тиме што је постао савезник војног владара Адиба Схисхаклија. Осим тога, Маамун је био и министар одбране и вањских послова. Његов мандат премијера био је краћи од три мјесеца када је поднио оставку 20. новембра 1961. Његово насљеђе је поновно успоставило изабрану демократску владу кроз слободне изборе. Након избора у децембру 1961. године, он је остао говорник до 12. септембра 1962. године.
Калид ал-Азм (1963-1963)
Азм је служио као премијер у шест различитих режима у Сирији, углавном прије УАР-а. Постао је политички неактиван током периода синдиката, али се вратио да помогне у изради документа о сецесији када је синдикат распуштен. Ухапшен је заједно са Назимом ал-Кудсијем након државног удара 28. марта 1962. године, али контра-државни удар 2. априла видио је да су пуштени, а он је тада постао премијер под Кудсијем. Када је странка Ба'атх дошла на власт у марту 1963. године, и Кудси и Азм су побјегли у изгнанство. Азм је био из богате прошлости која је рођена од стране истакнуте политичке породице до отоманског министра за вјерске послове.
Иусуф Зуаииин (1965)
Зуаииин је био члан странке Ба'атх и служио је као премијер 1965., и поново од 1966. до 1968. године. Умро је у Шведској 10. јануара 2016. године због дуготрајне болести.
Махмуд Зуаби (1987 - 2000)
Зуаби је најстарији премијер Сирије, који траје 13 година од 1987. до 2000. године под предсједником Хафезом Ассадом. Када је председник почео да показује знаке лошег здравља, његов син Башар Асад је био његован да га наследи. И отац и син изгледали су као да су завршили са Зуабијем, а 7. марта 2000. године замијенио га је Мохаммед Мустафа Меро на мјесту премијера. Зуабијева администрација надгледала је економски сустав који је остао само од прихода од нафте. Он је избачен са странке Ба'атх 10. маја 2000. од стране Хафеза и требало је да се суочи са кривичним гоњењем због илегалне набавке путничких авиона за сиријске арапске авио-компаније. Сиријска влада је такође замрзнула своју имовину. Он је извршио самоубиство док је био у кућном притвору како би избегао суђење.
Имад Кхамис (актуални)
Кхамис је започео свој мандат као сиријски премијер 14. априла 2011. Његово именовање довело је до спекулација о руском уплитању у сиријске послове како су имена нових министара раније процурила руска државна телевизија Руссиа Тодаи, а именовања су такођер дошла убрзо након тога састанак руског министра одбране и председника Башара Асада у Сирији. Кхамис је стављен под санкцију Европске уније од марта 2012. године, јер је подијелио одговорност за репресију владе над својим народом због прекида струје када је био министар за електричну енергију.
Перцепција позиције
Под Басхаром, премијер је подвргнут оштрим критикама због своје улоге у владином сузбијању демонстраната у Сирији.
Премијери Сирије
Премијери Сиријске Арапске Републике | Трајање у служби |
---|---|
Маамун ал-Кузбари | 1961 |
Иззат ал-Нусс | 1961 |
Маароуф ал-Давалиби | 1961-1962 |
Башир ал-Азма | 1962 |
Кхалид ал-Азм | 1962-1963 |
Салах ал-Дин ал-Битар | 1963 |
Амин ал-Хафиз | 1963-1964 |
Салах ал-Дин ал-Битар | 1964 |
Амин ал-Хафиз | 1964-1965 |
Иусуф Зуаииин | 1965 |
Салах ал-Дин ал-Битар | 1966 |
Иусуф Зуаииин | 1966-1968 |
Нуреддин ал-Атасси | 1968-1970 |
Хафез ал-Ассад | 1970-1971 |
Абдул Рахман Кхлеифави | 1971-1972 |
Махмоуд ал-Аииуби | 1972-1976 |
Абдул Рахман Кхлеифави | 1976-1978 |
Мухаммад Али ал-Халаби | 1978-1980 |
Абдул Рауф ал-Касм | 1980-1987 |
Махмоуд Зуаби | 1987-2000 |
Мухаммад Мустафа Меро | 2000-2003 |
Мухаммад Наји ал-Отари | 2003-2011 |
Адел Сафар | 2011-2012 |
Рииад Фарид Хиџаб | 2012 |
Омар Ибрахим Гхалавањи | 2012 |
Ваел Надер ал-Халки | 2012-2016 |
Имад Кхамис (актуални) | 2016-Пресент |