Прве земље које легализују геј бракове

За неке, истополни брак се сматра неморалним, док се за друге гледа као на основно, или чак Богом дато, право. Без обзира на нечији став, не може се тврдити да, за истополне парове који живе у доле наведеним земљама, они су морали да размотре пролазак законодавства својих земаља, што им омогућава да се удају, и да се ти бракови у потпуности признају бити ништа мање од личне и националне победе.

10. Аргентина (јул 2010)

У јулу 2010, Аргентина је постала прва латиноамеричка земља која је легализирала истополне бракове, приписујући аргентинским геј људима иста брачна права као и хетеросексуалци у земљи. Одлуци је претходила дуга и опорезујућа национална расправа, а Сенат је коначно гласао 33 према 27 у корист закона. Један од водећих заговорника истополних бракова био је предсједник земље, Цристина Фернандез де Кирцхнер, која се стално борила за признавање права хомосексуалаца, иако против воље Римокатоличке цркве. Црква је имала изузетно огорчени став према овој одлуци и одржала је масовне протесте широм земље како би измијенила промјене. Међутим, успјех предсједника и њених савезника у подршци истополним браковима у Аргентини открива све већу спремност земље да се супротстави крутим мјерама Цркве. Ово је упркос томе што није постојала јасна одвојеност цркве од државе у овој земљи.

9. Исланд (јуни 2010)

Исланд, земља позната по свом либералном ставу према истосполним партнерима, донела је 27. јуна 2010. године закон који је дозволио да се истополни парови законски удају. Земља, коју је тада предводио премијер Јоханна Сигурдардоттир, која се отворено изјаснила да је геј, наишла је на мали политички отпор у доношењу овог закона. Однос гласова од 49 до 0 у корист укључивања „мушкараца и мушкараца“ и „жена и жена“ синдиката у закон о браку доказује ту чињеницу. Тренутно, Исланд се сматра једном од нај гаи пријатељских земаља у свијету, са великим бројем страних истополних парова који посјећују Исланд како би се вјенчали. Овај избор није подстакнут само чињеницом да су истополни бракови легализовани у земљи, већ и зато што је исландско друштво генерално високо прогресивно и у великој мери прихвата такве бракове без икаквог отпора.

8. Португал (јуни 2010)

Дуга је прича иза легализације истополних бракова у Португалу. Лезбијски пар, Тереса Пирес и Хелена Паикао, позвали су се на дозволу за склапање брака 2006. године, која је тада потпуно одбијена. Они су то питање предали суду, тврдећи да су неправедно дискриминисани на основу своје сексуалне оријентације, што није било легално према португалском уставу из 1976. године. Када су нижи судови одбили њихов захтев, они су се жалили португалском Уставном суду у јулу 2007. Суд је одлучио на основу гласања од 3-2 да, иако Устав не легализује истополне бракове, он се, такође, не противи томе . Компликовани случај пара сада је морао да обрађује португалски парламент. Док је овај случај процесуиран, дошло је до великих политичких промјена у сценарију истополних бракова у земљи. Новоизабрани премијер, Јосе Соцратес, уз подршку Социјалистичке партије и левог блока, предложио је амандман на Породични закон како би дефиниција брака постала родно неутрална. Коначно, 5. јуна 2010. године у Португалу су легализовани истополни бракови упркос протестима католичке цркве у земљи. Затим, 7. јуна 2010, Тереса Пирес и Хелена Паикао су се ујединили у браку, постајући први пар истог пола који се удаје у земљи. Међутим, потпуно признавање права истосполним паровима није дато до 5 година касније. Након тога, 2015. године, парламент је усвојио још један закон којим се законски усваја усвајање од стране истополних парова.

7. Шведска (мај 2009)

Као и друге скандинавске земље, шведска заједница је увијек напредовала у својим друштвеним ставовима и отворено је прихватала истополне парове. Шведска је тако била једна од првих земаља која је средином 1990-их прогласила законски призната партнерска права геј паровима, а таквим је паровима омогућила да усвоје дјецу још 2002. године. Међутим, главни корак легализације истополних бракова у земљи преузета је 2009. године, када је велика већина шведског парламента (226: 22) гласала за закон. Иако је шест од седам странака заступљених у парламенту гласало за, хришћански демократи одбили су да подрже закон. Шведска лутеранска црква је пристала да благослови геј партнерства од 2007. године, али још увијек није била спремна да дозволи геј вјенчања у њиховим црквама. У међувремену појединим пасторима је дата слобода да одбијају или дозвољавају таква вјенчања у својим црквама.

6. Норвешка (јануар 2009)

Дана 17. јуна 2008. године, норвешки парламент, Стортинг, одобрио је закон који је дозволио истополним паровима да уживају иста брачна права као и хетеросексуални парови. Овај закон је тако омогућио геј партнерима да се удају у цивилним или верским обредима, да усвоје децу и да учествују у вештачкој оплодњи. Закон је имплементиран у надолазећој Новој години, 1. јануара 2009. године. Горњи дом парламента у земљи је гласао 23-17 у корист закона, замјењујући закон из 1993. који је дозволио истополним партнерима да уђу у грађанске уније, али није дозволио црквено венчање и усвајање. Норвешка црква била је подијељена по питању легализације хомосексуалних бракова 2013. године, али је 2015. године Генерални синод цркве Норвешке гласао за пружање услуга обредима истополног брака. Ипак, Норвешка владавина је дозволила својим индивидуалним заједницама да прихвате или одбијају такве захтјеве од истополних парова.

5. Јужна Африка (новембар 2006)

1. децембра 2006. Јужна Африка је постала прва земља у Африци која је легализовала истополне бракове. Парламентарци земље су 14. новембра гласали за закон о грађанском савезу који фаворизује истосполне бракове и ефективно га преноси као закон. Прича која стоји иза ове историјске одлуке датира из 2002. Те године, лезбејски пар, Марие Фоурие и Цецелиа Бонтхуис, апеловали су на Високи суд у Преторији да им се синдикат призна као законски брак. Иако је њихова жалба у почетку одбијена, суд је коначно закључио да постојећа законска дефиниција брака доводи до родне дискриминације, што је против уставних права грађана. Због тога је настала потреба за уставним амандманом, који је довео до његове израде, и коначног одобравања закона од стране владе у августу 2006. године. Упркос протестима хиљада Јужноафриканаца у септембру исте године, закон је коначно усвојен. јужноафричког парламента, што је довело до побједе истополних парова у земљи.

4. Канада (јул 2005)

Године 1999. Врховни суд Канаде омогућио је истополним паровима да уживају неке финансијске и правне користи повезане са браком. Међутим, правно признавање истосполних бракова није било нигде на овој слици. Став о таквим браковима је такође варирао од покрајине до покрајине у земљи, јер је већина закона који утичу на парове рјешавала покрајинска надлежност. Међутим, постепени помаци у ставовима канадске заједнице у корист истосполних бракова, као и недавне судске одлуке у провинцијама Канаде које подржавају такве синдикате, навеле су парламент Канаде да поново размисли о свом ставу о овом важном питању. Након вишемјесечних расправа, одбијања и читања, коначно је измијењен и допуњен Закон Ц-38, Закон о грађанском браку, који је омогућио легализацију канадских истополних бракова. Парламент је то усвојио 28. јуна 2005. године, а потом се преселио у Сенат, који је такође усвојио закон 19. јула 2005. године. Након што је закон примио краљевски пристанак 20. јула 2005. године, коначно је постао активан, дајући геј паровима прилику да се радујемо.

3. Шпанија (јул 2005)

У јулу 2015. године, Шпанија је прославила десет година од легализације геј бракова. Земља је била трећа земља у свијету која је легализирала истополне бракове на националном нивоу. Покушај легализације таквих бракова направљен је још 2004. године од стране тадашње новоизабране социјалистичке владе. Парламент и сенат Шпаније усвојили су закон 30. јуна 2005. године, а ступио је на снагу 3. јула 2005. Први бракови у истом полу у Шпанији одржани су 11. јула, укључујући геј пар Емилија Менендеза и Царлоса Батурина . Иако је Римокатоличка црква активно протестовала против овог закона, огромна већина од 66% становништва земље, упркос томе што је познато да има традиционалистички став, подржавала је закон. У наредних 10 година које су услиједиле, у Шпанији се догодило око 31.610 истополних бракова, чиме је Шпанија постала једна од најбољих земаља за права хомосексуалаца.

2. Белгија (јун 2003)

1. јуна 2003. Белгија је постала друга земља на свијету која је легализирала истополне бракове. Након година жестоких дебата и значајних протеста белгијских организација за права хомосексуалаца, заједно са све већим прихватањем права хомосексуалаца међу белгијском заједницом, закон о легализацији геј бракова је коначно одобрен од стране 91 од 122 посланика доњег дома белгијског парламента. Упркос овој реформаторској одлуци владе, и иако је закон одобрио истополним паровима сличне привилегије које уживају хетеросексуални парови, право на усвајање од стране ових парова било је одбијено. Две године касније то се остварило, када је 2005. године усвојен нови закон, којим се геј паровима даје право на усвајање деце.

1. Холандија (април 2001)

Холандија је била прва земља која је легализовала геј марже. Већ средином 1980-их, организације за права хомосексуалаца биле су активне у земљи тражећи правно признавање истосполних бракова. Парламент је 1995. године одлучио да оснује комисију за разматрање овог питања. Комисија је брзо радила и 1997. године је закључила да дефиницију грађанског брака треба измијенити тако да укључи истополне парове. Закон о браку је састављен и расправљен у холандском парламенту, а на крају је усвојен од стране Представничког дома и Сената 19. децембра 2000. Закон је ступио на снагу 1. априла 2001. Након ове одлуке, протестантска црква у земљи дозволило је својим индивидуалним заједницама да саме донесу одлуке о томе да ли ће или не пружати своје услуге за такве бракове. Данас, након скоро 15 година легализације истополних бракова у Холандији, земља служи као рај за истополне парове из целог света, који долазе у Холандију да уживају сва права као парови.

Прве земље које признају истополне бракове на националном нивоу

Ранг	Цоунтри	Година Гаи Марриаге Легализед
1	Холандија	2000
2	Белгија	2003
3	Канада	2005
4	Шпанија	2005
5	Јужна Африка	2006
6	Норвешка	2008
7	Шведска	2009
8	Аргентина	2010
9	Исланд	2010
10	Португал	2010
11	Данска	2012
12	Бразил	2013
13	Енглеска	2013
14	Валес	2013
15	Француска	2013
16	Уругвај	2013
17	Нови Зеланд	2013
18	Лукембоург	2014
19	Шкотска	2014
20	Финска	2015
21	Греенланд	2015
22	Ирска	2015
23	Сједињене Америчке Државе	2015
24	Колумбија	2016
25	Аустралија	2017
26	Немачка	2017
27	Малта	2017