Шта је Аутарки?

Земље широм света зависе једна од друге за ресурсе. Свака земља добија оно што нема тако што увози и извози вишак робе другим земљама. На примјер, арапске земље које имају доста нафте извозе у друге земље и увозе воће у замјену. Међутим, неке земље су у прошлости проводиле оно што се зове аутаркија.

Шта је Аутарки?

Аутаркија је услов самоодрживости у којој земља преживи без ангажовања у било којој међународној трговини. Аутаркија није само економска појава, она се може применити и ако ентитет који функционише без икакве спољне помоћи, на пример, војна аутаркија, јесте када војници бране своју земљу без помоћи извана. Примјена ове политике по земљама била је покушај да се смањи зависност од других нација.

Аутаркију је користила група појединаца, посебно левичари, на пример, комунисти, популисти и синдикалисти. Такође, усвојени су од стране националиста и конзервативно на ограничен начин.

Аутаркија може бити политика било које државе или било којег ентитета у било ком тренутку када се жели да буде потпуно самодостатан. Штавише, она може бити ограничена и на мањи сектор, на пример, када земља ради да нахрани своје грађане без увоза намирница извана.

Порекло термина

Пре него што погледамо дугу историју термина аутаркија, важно је пратити његово порекло. Аутаркија је дошла из грчке речи аутаркериа, што значи "довољност у себи", посебно у погледу независности. Термин аутаркериа је продужетак речи аутаркес са ауто “селф” заједно са аркеин што значи “одбити” или “држати се подаље” . ”

Аутарки Тхроугх Хистори

Током најранијих друштава, сматрало се да економисти палаче и номадски пастиристи практикују облик аутаркије, али с временом су кренули ка друштву које је међусобно повезано. До касног бронзаног каменог доба, већина самодовољних палата толико се ослањала на трговину за свој економски опстанак. Ова зависност приписана је колапсу владајућег доба бронзаног доба када су се сви суочили са вишеструким проблемима одједном и нису могли да помогну једни другима.

Аутаркицка пракса је такодје виђена у комунистицким земљама у којима је влада тих нација потицала економску самодостатност успостављањем заједницких ресурса и земљишта под надзором дрзаве. Ове земље и ресурси су коришћени за међусобну одбрану од грабежљивих напада локалних. Упркос стриктном поштовању те политике, већина тих комунистичких нација касније је постала најпрепознатљивија трговачка сила на свету, на пример, Ханзеатска лига.

Такође, неке аутаркичне жеље уочене су у реакцији популиста према експлоатацији отворене трговине у деветнаестом веку. Нека од узајамних друштава као што су суверене индустрије и Гранге покушала су да успоставе самоодрживе економије са мало успјеха. Ова друштва су желела да створе мање зависну економију у ономе што су сматрали експлоатационим системом и да имају моћне владе које могу заговарати боље реформе.

Социјалистичке институције као што је Боурсе ду Траваил користиле су аутаркичне политике за стварање својих база. То су учинили изградњом система за помоћ у храни и кантина. Други социјалистички покрети су обезбедили лојалност својих запослених, што им је омогућило да успоставе јаке институције, посебно у Европи између 19. и 20. века. Кроз такве институције, запослени су одлазили у социјалистичке школе, куповали робу од социјалистичких кантина и одлазили на звање на социјалистичка места.

Десничарске аутократске владе које су раније тврдиле да се баве аутаркичном политиком одлучиле су да се укључе у потпуно другачију стратегију, на исти начин на који су тврдиле да подржавају социјализам, док у исто време убијају социјалисте. Такође, италијански фашисти су 1921. претресли преостале аутаркичне догађаје љевице и уништили велики дио њихових пројеката. Исти дух је виђен у нацистичкој Њемачкој под водством Хјалмар Сцхацхта који је тада био министар економије. Министар је тврдио да ради на стању самодостатности, док још увијек настоји остварити међународну трговину иако тајно избјегава сукоб с увјетима из Версајског уговора. До 1939. године, Немачка је била самодостатна у шећеру, кромпиру и хлебу; међутим, неке намирнице су се и даље увозиле. Да би се осигурало да је потпуно самодостатна, "аутаркија" у погледу хране, Хитлер је увидио потребу да се освоје друге земље за сировине и храну. Поставио је свој план како да води рат да би добио више територија. Упркос својим напорима, Немачка је изгубила оно мало ресурса које је имала и пут ка поразу је почео. Немачки војници су доживели мањак ресурса који су изазвани изгубљеном територијом.

Тренутно, мало земаља још увијек проводи аутаркичне политике и истовремено тргује с тим нацијама које имају обострану корист. Пример ових нација је Северна Кореја која је своје идеологије заснивала на ономе што се зове Јуцхе, “самодовољност”. Она се односи на одржавање домаће привреде земље. Ипак, Северна Кореја се бави екстензивном трговином са другим земљама као што су Кина, Иран, Русија и Вијетнам међу другим земљама у Африци и Европи.

Недавно се много расправљало о томе да ли је Брекит облик аутаркије. Многи лидери широм свијета изразили су различита мишљења.

Да ли је Брекит облик Аутарки?

Дебата међу британским грађанима о томе да ли би њихова земља требало да напусти европски блок или није сакупила темпо током кампања. Они који су били против тога сматрали су то повратком аутаркије. Како се Британија приближавала дану гласања, многи економисти су упозоравали на разарајуће ефекте које ће „Брекит“ имати на економију земље. Проценили су да ће свако домаћинство изгубити 6.000 долара. Иако су преговори и даље у току, они који су упозоравали рекли су да деоница земље опада, а цјелокупни монетарни сектор суочава се са неизвјесном будућношћу.

Критика Аутарки

Сматра се да политика као што је аутаркија која ограничава земљу на њену домаћу економију и затварање других свјетских земаља на крају доводи до економске штете. Да бисмо скицирали критике, погледат ћемо примјену аутаркије у Сјеверној Кореји и какву критику смо о њој рекли.

Сјевернокорејска је некада практиковала идеју Јуцхе (самодовољност) коју је влада назвала оригиналном и револуционарном идејом Ким ИИ-сунг. Идеологија је заговарала да грађани буду господар своје земље. Бриан Реинолдс Миерс изразио је критику да је идеја створена да завара стране народе и да је ту само да се каже и не чита. Наводи се да је прелазак на социјализам, заједно са међународним санкцијама, осиромашио грађане Северне Кореје и изазвао несташицу хране.