Шта је баланс теорије моћи?

Када је једна земља знатно јача од својих суседа, вероватно неће дуго остати невезана. Земља са јачом војском и већим приступом ресурсима ће на крају изазвати и можда освајати слабије земље.

Или је бар свет у складу са теоријом равнотеже моћи. Теорија равнотеже моћи, која датира из сукоба између грчких градова-држава, каже да је свака нација сигурнија када има једнаке моћи и војне способности.

Многе модерне земље, као што су Сједињене Државе и Канада, изградиле су равнотежу снага у својим владиним системима. У Сједињеним Америчким Државама, законодавна грана доноси и доноси законе, судство тумачи и дефинише примјену закона, а предсједник води преко извршне власти. Ове три гране постоје тако да нико не може доминирати над другима.

Стање моћи на међународном нивоу

Теорија равнотеже моћи, која има своје критичаре, била је главна теорија вођења у античкој Грчкој, а касније у Европи и Европи у 18. и 18. вијеку. Ова подручја су често била састављена од мноштва малих градова-држава које су полу-редовно покушавале да преузму земљу.

Теорија равнотеже моћи подстакла је лидере да признају да је мир могућ ако ни једна држава нема превише моћи. Једна од виталних средстава у осигуравању те равнотеже била је конструкција припадности. Државе су такође одговориле на велики војни раст својих сусједа развијањем властитих војних капацитета.

Баланс моћи у влади

Нису све земље уложиле у балансирање моћи унутар властите владе, али многи су видјели корисност у томе. Земље попут Сједињених Држава и Канаде створиле су системе контроле и равнотеже тако да је свака грана аутономна и способна да осигура да друга одјела не преузму превише контроле. У Сједињеним Америчким Државама, на примјер, предсједник може ставити вето или затворити законе које доноси Сенат или Конгрес, али постоји и процес превладавања вета ако предсједник превише користи ту моћ.

Организације које помажу у одржавању равнотеже моћи

Групе као што је Организација Северноатлантског уговора (НАТО) или Уједињене нације (УН) раде на одржавању мира и сарадње међу народима. Ове групе помажу да се глобално уравнотежи моћ олакшавањем разговора и понекад интервенцијом када државе постану превише моћне за безбедност својих суседа. У савременом друштву постоји неједнака концентрација богатства и моћи између држава, тако да те организације настоје осигурати да мање моћне земље имају глас у међународној политици.