Шта је био Аболиционистички покрет?

Покрет за аболицијисте био је историјски потицај да се не само заустави трговина робљем, већ се и сви робови ослободе. Политички и друштвени потез тражио је тренутну еманципацију сваког робова и аболиционисте било којег облика сегрегације и расне дискриминације. Радикалним аболиционистима супротставили су се они који су се залагали за постепену еманципацију или заточавање ропства у одређеним регијама. Покрет је био подстакнут разним факторима међу којима су религиозне емоције мотивисане Другим великим буђењем и америчким грађанским ратом. Између 1830. и 1870. године, покрет је користио различита средства за постизање тренутне еманципације, али се суочио са много отпора, нарочито од стране робовласника.

Аболицистички покрет у Француској

Године 1315. краљ Луј Кс донио је декрет о слободи који је разрадио да сваки роб постаје слободан када слети на француску територију. Декрет је примењен од стране каснијих влада које су ослободиле сваког роба који је крочио у Француску. Француске колоније у Америци регулисао је " Цоде Ноир" Луја КСИВ, који је дао робовима право да се јавно окупљају, вјенчају, имају слободне дане и да буду ослобођени мучења. Власници робова су почели да их упућују у католичку веру. Велики број робова ослобођен је из колонија 1830-их година, од којих је већина била у територији Лоуисиане.

Прва општа укидања и поновно успостављање ропства од стране Француске

Дана 4. фебруара 1794. године донесен је закон о укидању ропства широм Француске и свих њених колонија. Власници робова су били обештедени. Наредне године, француски устав из 1795. јасно је изјавио да је ропство укинуто под људским правима. Већина француских робовласника обећала је да ће се преселити у колоније под британском влашћу, гдје се ропство још увијек практикује. Француска је била у опасности да изгуби приходе због сецесије од француских колонија. То је довело до тога да је Наполеон Бонапарте поново успоставио ропство проглашавајући закон 20. маја 1802. године, након што је постављен као први конзул. Ропство је поново успостављено, али је кратко трајало због недостатка капацитета за спровођење закона који је довео до ослобађања робова на Хаитију 1804. године.

Други укидање и накнадни догађаји

27. априла 1948. године, "закон о декрету Сцхоелцхера" требао је укинути ропство у свим француским колонијама, а Француска је касније добила колоније у западној Африци која је била главни извор робова и успјешно зауставила трговину робљем.

Аболицистички покрет у Уједињеном Краљевству

Ропство је било забрањено у Енглеској, али не иу прекоморским колонијама па је сваки роб који је слетио на тло у Енглеској постао слободан. Аболикционисти су, дакле, почели са питањем „Немамо робове код куће, зашто онда у иностранству?“ Вилијам Вилберфорце и Томас Кларсон били су истакнуте личности које су предводиле покрет за укидање у Британији. На крају, Закон о трговини робљем од 25. марта 1807. године учинио је ропство незаконитим широм Британске империје. Због тога је Британија приморала друге земље да укину трговину робљем кроз споразуме који су омогућили Краљевској морнарици да заплени било који брод који носи робове. Почетком 1823. године формирано је друштво против ропства које је енергично кампало против шире институције ропства.

Аболицистички покрет у Америци

Током и након америчког револуционарног рата, ропство је укинуто широм Латинске Америке, Канаде, Порторике, Кубе, Бразила, Чилеа, Аргентине и Уругваја. У Сједињеним Америчким Државама покрети укидања су водили Тхомас Јефферсон и Бењамин Франклин који су били чланови „Пенсилванијског друштва за укидање ропства“. Њу Џерси и Њујорк су пристали да прођу постепену еманципацију робовских закона. Коначно, читава САД укинула је трговину робљем. 1. јануара 1863. предсједник Линцолн је донио наредбу о проглашењу еманципације која је потпуно укинула ропство и ослободила преко 3 милиона робова. На крају, у децембру 1865, тринаести амандман Устава САД-а укинуо је ропство широм Сједињених Држава.