Шта је валутна девалвација и ревалоризација?

Девалвација и ревалоризација валуте односе се на супротне промјене званичне валуте земље у односу на остале валуте. Девалвација је намерно снижавање курса, а ревалоризација је намерно повећање курса.

Девалвација валуте

Девалвација валуте је намерно снижавање званичног курса земље и постављање нове фиксне стопе у односу на референтну валуту као што је УСД. Не треба је бркати са депрецијацијом која представља смањење вриједности валуте у односу на друге главне валутне стандарде због тржишних сила. Процес девалвације има тенденцију да девизу учини скупљом од домаће валуте.

На пример, земља чија је 10 јединица њене валуте еквивалентна једном долару може одлучити да девалвира своју валуту тако што ће одредити да 20 јединица буде једнако једном долару. Тиме би матична земља била упола скупља од долара.

Разлози за девалвацију

Земље често користе девалвацију валута за економске политике. Смањење домаћих валута у поређењу са страним валутама може побољшати извоз, смањити трговинске дефиците и смањити терет дуга земље.

Када је домаћа валута јефтинија од стране валуте, извоз ће се подстицати и увоз обесхрабривати. То је зато што ће стране земље јефтиније наћи робу у земљи која обезвређује. Ме схоулдутим, треба пазити да се избјегне екстензиван извоз јер би то могло изазвати надокнаду очекиване потражње и понуде, што би могло повећати цијене робе и нормализирати ефекат девалвације.

Девалвација помаже у рјешавању ефеката трговинског дефицита, јер ће узроковати платни биланс јер ће извоз бити већи од увоза.

Ако влада има дугове на суверену да редовно плаћа, а исплата тог дуга је фиксна, одржавање слабије валуте чини дуг мање скупим током времена. Исто би требало урадити и са опрезом, јер би земље могле прибјећи утрци до најнижег рата, поништавајући ефекат девалвације.

Ефекти девалвације

Повећање потражње за извозном робом може довести до инфлације. Када се то догоди, влада може повећати каматне стопе, али по цијени јер ће успорити економију жупаније.

Девалвација може изазвати и психолошку штету страним инвеститорима. То је због тога што се слабија валута може посматрати као показатељ економске слабости и отуд страних инвеститора.

Још један ефекат девалвације је да може довести до забринутости сусједних земаља да девалвирају и своје валуте у трци до дна, што доводи до финансијске нестабилности на граничним тржиштима.

Ревалоризација валуте

Ревалоризација је значајан пораст званичних девизних курсева жупаније у односу на страну валуту. Процес ревалоризације може извршити само централна банка земље ревалоризације.

На пример, ако валута земаља тргује по 10 јединица до 1 амерички долар, да би је ревалвирала, наведена земља може да промени употребу 5 јединица своје валуте да би била еквивалентна 1 долару како би била двоструко скупља у односу на долар.

Узроци валутне ревалоризације

Промене у каматним стопама разних земаља могу да доведу до тога да нека земља прибјегне ревалоризацији валуте како би одржала профитабилност и економску конкурентност.

Земље такође могу ревалоризовати своју валуту у шпекулативне сврхе. На примјер, прије Брекит-а Британије 2016. године, многе валуте других земаља су флуктуирале због спекулативних разлога и морају остати профитабилне упркос било каквом исходу гласања.

Међународни монетарни фонд

Питање ревалоризације валуте и девалвације довело је до оснивања Међународног монетарног фонда (ММФ), тијела које регулише честу девалвацију и ревалоризацију, које различите земље користе да би неправедно стекле конкурентску предност над другима. ММФ је такође дао сваком члану право да изабере курс који ће користити. Ове политике су помогле несмотреним мотивима девалвације и ревалоризације.