Шта се дешава са електронским отпадом?
Шта се дешава са електронским отпадом?
Електронски отпад, познат и као Е-отпад, представља велику забринутост у данашњем модерном свијету. Е-отпад се описује као одбачени електрични или електронски уређаји намијењени за спашавање, поновну употребу, одлагање, рециклирање или препродају. Примери Е-отпада укључују телевизоре, ЦД плејере, мобилне телефоне, видеорекордере, штампаче, мониторе, телефакс уређаје, ПДА уређаје и рачунаре. Пошто се напредак технологије убрзано развија, многи електронски уређаји постају смеће након само неколико година рада. Заправо, читаве категорије старих електронских уређаја доприносе акумулацији Е-отпада као што су видеорекордери који су замењени ДВД плејерима и ДВД плејерима који су замењени блу-зракама.
Преглед Е-отпада и његове дистрибуције
Електронски уређаји који су застарели настављају да попуњавају депоније широм света. Око 30 милиона рачунара се сваке године одлаже само у САД, док Европа одбацује око 100 милиона телефона са мање од 20% њих који се правилно рециклирају, док остатак одлази на депоније и спалионице. Агенција за заштиту животне средине процењује да на депонију сваке године уђе око 50 милиона метричких тона Е-отпада. Електроника која није адекватно збринута садржи штетне материје као што су кадмијум, олово, берилијум и жива. Такви материјали се могу посматрати само као елементи у траговима, али када се сабирају у количини, могу представљати значајну опасност за животну средину. Када Е-отпад није правилно одложен, не само да је лош за животну средину, већ је и изгубљена могућност рециклирања. Већина електронског отпада се састоји од материјала који се могу рециклирати, као што су метал, пластика или стакло.
Које су методе правилног одлагања?
Након што се застарјела или неискориштена електроника одбаци као смеће, могу се догодити двије ствари: Е-отпад може или сједити на депонији или се може рециклирати и користити за стварање нових производа. Како потражња за паметним електронским производима расте, тако се повећава и количина Е-отпада. Већина потрошача је упозната са начином одлагања неискориштене или старе електронике, али се своди на практичност, знање и спремност да се е-отпад правилно одлаже. Уместо бацања старих мобилних телефона, ДВД-а, таблета, Ипад-ова, лаптопова или компјутера у смеће, правилан протокол би био да се е-отпад однесе у центар за донације, рециклирање или електронски програм за повратак. Једном када се одбачена електроника одведе у такве објекте, неке се обнављају од стране рециклера који користе људе да издвоје електронски отпад или уређаје за раздвајање како би спасили употребљиве материјале. Међутим, често је лакше послати е-отпад земљама у развоју. У земљама у развоју, процес рециклирања е-отпада није прописно регулисан и ријетко се користе сигурне методе. Кина је и даље главни депониј за е-отпад из развијених земаља.
Еколошки утицај Е-отпада
Постоје нека питања која се тичу животне средине као резултат расходовања и одлагања електронског отпада у земљама у развоју. И атмосферска и течна ослобађања проналазе свој пут у водотоке, земљиште, подземне воде и ваздух и на тај начин утичу на морске и копнене животиње и дивље и домаће. Усјеви које људи и животиње конзумирају, као и вода за пиће су погођени штетним компонентама е-отпадних материјала.
