Шта су били главни узроци Другог светског рата?

Други светски рат био је разоран рат који је трајао од септембра 1939. до септембра 1945. године. Рат је вођен између сила осовине и њихових савезника, које су предводиле Немачка, Италија и Јапан, као и савезничке силе и њихови савезници (на челу са Велика Британија, Француска и Русија).

Иако се често каже да је рат почео када су Француска и Британија објавиле рат Њемачкој као резултат њене инвазије на Пољску, узроци који су довели до рата су замршенији. Постојао је низ фактора који су довели до Другог свјетског рата који се могу подијелити на краткорочне узроке и дугорочне узроке.

Дугорочни узроци

Репарације Немачке од Версајског уговора

После завршетка Првог светског рата 1918. године, постојао је општи осећај да би Немачка требало да буде одговорна за њихово учешће у Првом светском рату и да им треба наметнути ограничења како не би могли поново тражити рат. Велики свјетски лидери, укључујући Воодров Вилсон из Сједињених Држава, Витторио Емануеле Орландо из Италије, Георгес Цлеменцеау из Француске и Ллоид Георге из Енглеске, окупили су се како би утврдили начине на које Њемачка треба бити кажњена. Пошто је Француска хтела освету Немачкој, Версајски уговор је потписан у корист Георгеса Цлеменцеауа и није се заснивао на Воодров-овом плану од 14 тачака за који се сматрало да доноси мир европском региону.

Версајски уговор је позвао Немачку да врати француске територије које су тврдили током француско-пруског рата. Од Немачке је такође тражено да плати астрономски велику суму новца. Неки стручњаци, укључујући и Џона Мејнарда Кејнса, упозорили су да сматрају да је Версајски уговор сувише строг. Упозорили су да би такве накнаде осакатиле економију Њемачке, јер земља не може себи приуштити да плати репарације из Првог свјетског рата, које су упозориле да би то заузврат могло представљати проблем за остатак Европе. Не би било дуго пре него што би се ова пророчанства показала као стварност.

Хитлер и устајање других диктатора (фашизам)

Након што је сазнала Версајски уговор, Немачка се разљутила. То је био гнев који је изграђен на фрустрацији због губитка рата, и љутња због наглог пораста стопе незапослености која се тек требала погоршати. За то време, Адолф Хитлер је видео прилику да заведе немачки народ својим обећањима о лакшим решењима проблема са којима се суочава Веимер Републиц (име Немачке у то време).

Током тог времена, политичка клима била је зрела за радикалне партије и партије. Једна таква странка која је била активна у то вријеме била је Нацистичка партија. Између 1933. и 1934. године, Хитлер је преузео контролу над странком. Међутим, није прошло много времена пре него што је своју владавину претворио у диктатуру. После неуспелог преврата који је преузео владу Веимера, Хитлер је одлучио да дође до врха преко легитимних средстава и био је на крају успешан.

Једна од Хитлерових дипломатских стратегија била је да наизглед неразумне захтјеве и угрози рат ако ти захтјеви не буду испуњени. Када су направљени уступци, он их је прихватио и наставио да поставља нове захтеве. Хитлер је веровао у законито ширење домовине германског народа и владао нацистичком Немачком кроз сочиво антисемитске мржње. Хитлер је игнорисао Версајски уговор и увелико увећао број њемачких трупа.

Француска, Италија и Британија покушале су да убеде Хитлера да не распореди своју војску потписивањем Минхенског споразума са нацистичком Немачком. Премијер Невилле Цхамберлаин, из Британије, славно је покушао да избегне још један светски рат са својом политиком помирења која је укључивала преговарање са Хитлером о праву на земљиште у Чехословачкој. Међутим, сви напори дифузије били су узалудни.

То не помаже да у то време Хитлер није био једини фашистички лидер у Европи. У Италији, Бенито Мусолини је био диктатор још од 1920-их. Мусолини је изумио фашистичку политику. Иако се фашизам разликовао од нацизма и сматрао се мање грубим, те двије идеологије и даље су имале много заједничког, јер су обоје биле под великим притиском национализма. Муссолини је 1936. године показао своју оданост потписивањем уговора са Хитлером.

Хитлер и Муссолини 1940.

Велика депресија 1930-их

Од 1929. до 1939. године свет је доживио разарајућу економску кризу, познату као Велика депресија. Нема сумње да је Велика депресија одиграла значајну улогу у изазивању Другог светског рата. Чимбеници као што су масовна незапосленост у Њемачкој и сиромаштво у Јапану изазвали су велику љутњу међу грађанима, узрокујући да их владају диктаторске владе, што их је чинило прихватљивим за насилно пљачкање из других земаља кад год су хтјеле. Као што је раније речено, већина лидера, укључујући и Хитлера, били су опортунисти који су преузели власт усмеравајући љутњу и мржњу својих грађана према другим земљама. Владе су користиле љутњу као средство за контролу људи, које би лако могле обећати радна мјеста и бољи квалитет живота.

Краткорочни узроци

Јапанска инвазија на Манџурију (Кина)

Године 1931. Јапан је напао Манџурију на североистоку Кине. Страхујући од међународне реакције, јапанска влада је окарактерисала инцидент у Мукдену као разлог за њихову инвазију. Међутим, њихов прави разлог је била жеља да се ухвати кинеска територија, пројекат који је почео крајем 1800-их у Првом кинеско-јапанском рату. Инвазија је почела бомбардовањем неколико градова, укључујући Гуангџоу, Нањинг и Шангај, гдје је јапанска војска извршила страшне ратне злочине.

Талијанска инвазија у Етиопији

Између 1935. и 1939. године, Етиопија и Италија биле су у рату након талијанске инвазије на Етиопију (познату и као Абесинија). Међу талијанским разлозима за инвазију била је жеља да се обезбиједи више земље и ресурса гладним и осиромашеним Талијанима.

Немачка инвазија на Пољску

Немачки војници нападају Пољску у септембру 1939. Овај тренутак се често сматра почетком рата.

Немачка је напала Пољску 1. септембра 1939. Две недеље закаснила је Совјетски Савез. Ово се сматра главном тачком у којој је почео Други светски рат. После немачког напада, Француска и Британија су објавиле рат Немачкој.

Пеарл Харбор Аттацк

Иако није био догађај на почетку рата, напад на Пеарл Харбор је значајан због тога што су Сједињене Државе ушле у рат. 7. децембра 1941. Јапан је изненадио Сједињене Државе бомбардовањем збирке ратних бродова у Пеарл Харбору на Хавајима као проглашење рата. Након бомбардовања, Сједињене Државе су објавиле рат Јапану као освету. Убрзо након тога, Италија и Немачка су такође објавиле рат Сједињеним Државама.