Увозне економије вођене минералним рудама и металима
Минералне руде и метал су неке од примарних и важних минерала које захтевају готово све земље. Већини економија су потребне минералне руде и метали за изградњу, производњу алата и опреме, за ожичење и производњу делова аутомобила. Док се минералне руде углавном састоје од природних елемената, њихова екстракција и прерада су веома скупи. Због високих трошкова производње и ризика везаних за рударство ових минерала, већина земаља увози минералне руде и метале у велику количину. Неке земље које увозе те минералне руде и метале их прочишћавају и производе друге производе као што су жице, украси, алати и електронски дијелови које поново извозе на међународна тржишта. Неке од земаља чије увозне економије покрећу минералне руде и метали укључују;
Македонија
Док Македонија има неколико резерви минерала као што су гвожђе и челик, увоз метала и минералних сировина у земљи чинио је 15% укупног увоза робе у 2014. према подацима Светске банке. Неке од увезених минералних руда укључују легуре платине и платине, необрађено гвожђе, плоснато ваљано жељезо, нелегирани челик и руде никла. Ове минералне руде и метали су увезени из Гватемале, Кине, Чилеа и Перуа. Већина ових руда и метала се увози у сировом облику и прерађује у готов производ као што је челични лим, мрежа и жица за извоз и индустријску употребу.
Кина
Потражња Кине за минералном рудом и металом далеко надмашује њену производњу. Ниже цене, повећање трошкова рударства и сиромашне резерве значајно су смањили производњу кинеске минералне руде и метала. Земља увози готово 80% жељезне руде коју користи, док се 50% бакра такођер увози. Земља углавном увози минералну руду и метал из неких од највећих свјетских произвођача као што су Перу, Чиле и Арменија. Раст потражње и испоруке ових металних и минералних руда углавном бакра и гвожђа довео је до значајног повећања њиховог удјела у увезеној роби. Тренутно, минералне руде и метали чине 10% увезене робе у земљи. Већина ових увезених минералних руда и метала се пречишћава, а затим извози назад на међународно тржиште.
Булгариа
Бугарска има релативно слабу економију у погледу квалитета и квантитета природних ресурса. Земља производи неке од највреднијих минерала, укључујући бакар, гвожђе, олово, цинк, телуриј и челик. Међутим, због лошег квалитета и квантитета, земља мора да увози неке од ових минералних руда и метала да би задовољила потребе земље. Минералне руде и метал чине 9% укупне извозне робе Бугарске. Неке од уобичајених минералних руда које увози земља укључују гвожђе, бакар и челик. Већина ових руда се увози за даљу локалну прераду и локалну употребу, посебно у грађевинској индустрији. Неки од главних увозних партнера су Русија, Кина, Италија и Румунија.
Друге земље
Минералне руде и метали се у већини земаља углавном увозе у сировом облику. Ове руде се даље прерађују и извозе натраг на међународно тржиште. Грађевинска и грађевинска индустрија у већини земаља такођер је повећала потражњу за металним и минералним рудама. Остале земље чије увозне економије покрећу минералне руде и метал укључују Индију, Мозамбик, Јапан, Турску, Непал и Малезију, од којих свака чини 6% укупног робног увоза, осим Индије која чини 7%.
Увозне економије вођене минералним рудама и металима
Ранг | Цоунтри | Увоз минералних руда и метала у односу на укупан увоз робе |
---|---|---|
1 | Македонија | 15% |
2 | Кина | 10% |
3 | Булгариа | 9% |
4 | Индиа | 7% |
5 | Мозамбик | 6% |
6 | Јапан | 6% |
7 | Турска | 6% |
8 | Непал | 6% |
9 | Лукембоург | 6% |
10 11 | Словенија Малезија | 6% 6% |