Водеће земље у жетви риболова и аквакултуре

Глобална производња рибе наставила је да расте по годишњој стопи од 3, 2% према извјештају ФАО-а. Потрошња рибе се такође повећала са 9, 9 кг на 19, 2 кг. Развој производње и потрошње рибе потакнут је растом становништва, урбанизацијом, повећањем прихода и побољшаним каналима дистрибуције. Глобална производња морске хране је у порасту због развоја на морској обали. Аквакултура такође наставља да расте са 90, 4 милиона тона рибе годишње. Неке од водећих земаља у области рибарства и аквакултуре укључују:

Кина

Кина чини 30% свјетске производње рибе и 60% свјетске производње аквакултуре. Аквакултура чини двије трећине кинеске производње рибе. Кинеска аквакултура представља више од укупне производње рибе у Индији. Кинеска годишња производња рибе износи 76, 15 милијарди килограма, а 25% (14 милиона) људи се бави рибарством или рибарима. Кина има три главне риболовне зоне, приобални риболов, удаљени риболов и риболов у унутрашњости. Аквакултура је врло честа појава у Кини, поготово када је Ципрусин Царпио широко узгајан. Аквакултура се практикује како у свежој тако иу морској води. Постоји неколико језера дуж ријеке Бисерне ријеке и ријеке Јангце, која производе тоне рибе за руралну потрошњу. Влада такође подржава рурално становништво да се ријеши сиромаштва кроз риболов и аквакултуру.

Индонезија

Индонезија је наставила да доживљава раст производње рибе током година. Повећање производње рибе у Индонезији подржавају и заробљене и узгојене рибе. Годишње се произведе 5, 8 милиона тона (20, 88 милијарди килограма) рибе, а унутрашњи морски риболов чини 70% годишњег улова. Морски риболов се групира у мале размјере који се састоје од занатских, комерцијалних и великих или индустријских риболова. Риболов је углавном моторизован употребом коћница, пливарица и дугих линија. Аквакултура се практикује првенствено у слаткој води са шараном, тилапијом и гурманском рибом која се обично узгаја.

Индиа

Риболов у Индији углавном се обавља у приморским државама. Индија има обалну морску линију која се протеже на 7, 517 километара, док се слатка вода састоји од 195, 210 км ријека и канала. Индија извози своју рибу у скоро 90 земаља широм свијета, с око 1, 8 милијарди долара, док су шкампи и гигантска тиграста козица уобичајена риба која се извози. Морски, слатководни и аквакултурни риболов годишње износи 9, 6 милијарди килограма производње рибе. Аквакултура у Индији се практикује до великих водених тијела, тенкова и рибњака. Већина ових рибњака је у власништву појединаца, док је влада такође уговорила људе да производе рибу у њено име.

Виетнам

Сектор риболова у Вијетнаму је критичан дио вијетнамске економије и током година је доживио значајан раст, досегнувши 6, 33 милијарди килограма годишње. Овај значајан раст риба приписује се аквакултури која је порасла за 30% у последњој деценији. Локална и међународна потражња за рибом потакнула је Вијетнам да побољша своју производњу рибе. Вецина произведене рибе из Вијетнама је углавном за извоз, посебно у САД, Јапан, Русију и азијске земље. Уобичајене рибе у Вијетнаму су шкампи, шкољке и пругасти сом.

Закључак

Неке од водећих земаља у производњи риба и аквакултуре су САД које годишње производе 5, 41 милијарди килограма рибе, Мјанмар 5, 05 милијарди килограма, Јапан 4, 77 милијарди килограма, Филипини 4, 69 милијарди килограма, Русија 4, 40 милијарди килограма и Чиле 3, 82 милијарде килограма. Производњу рибе у овим земљама углавном помажу велика водна тијела, посебно дуж морских обала, језера и ријека. Аквакултура је такође главни извор рибе и примарно се обавља у језерима, тенковима и великим водним тијелима.

Водеће земље у исходу риболова и аквакултуре

РангЦоунтриУкупни годишњи обим рибарства
1Кина76, 15 милијарди килограма
2Индонезија20, 88 милијарди килограма
3Индиа9, 60 милијарди килограма
4Виетнам6, 33 милијарде килограма
5Сједињене Америчке Државе5.41 милијарди килограма
6Мианмар5, 05 милијарди килограма
7Јапан4.77 милијарди килограма
8Филипини4.69 милијарди килограма
9Русија4.40 милијарди килограма
10Чиле3, 82 милијарде килограма