Врхунске земље извознице риба и морских плодова

Морски плодови су одавно важан део исхране људи и све су већи извор економске вредности. Доље наведене земље извозе велике количине морских прехрамбених производа, укључујући рибе, ракове, мекушце и друге. Оне укључују свјеже, замрзнуте, смпкиране, сушене и укисељене, и оне добивене из аквакултуре (рибогојилишта) и рибе из дивљег улова из свјежих и оцеанских вода.

10. Индонезија (3, 11 милијарди УСД)

Дуга рибарска традиција Индонезије, заједно са својом локацијом у близини воде богате рибом, чини је једном од најважнијих произвођача рибе и морских плодова на свијету. У 2012. години укупна производња рибе у земљи процењена је на око 15, 26 милиона тона (5, 81 милиона тона дивљег улова и 9, 45 милиона тона из аквакултуре). Извоз рибарства из ове земље такође је био значајан, генеришући 3, 11 милијарди УСД годишње, према недавним процјенама. Источна Јава, острво у Индонезији, одговорно је за трећину испорука рибе и морских плодова у земљи. Шкампи, смрзнута риба и свежа риба чине највећи део извезене рибе и морских плодова из земље.

9. Холандија (3, 13 милијарди УСД)

Извоз рибе и морских плодова из Холандије износио је 3, 13 милијарди УСД годишње, према недавним процјенама Међународног трговинског центра. У 2013. години највећа страна тржишта (са својим удјелима) за холандске производе од рибе и морских плодова су Њемачка (18, 7%), Белгија (15, 3%), Француска (12, 5%), Италија (9, 1%) и Шпанија (6, 5%). ). Највећи део извоза (203, 2 милиона УСД у 2013.) произвели су шкампи и шкампи за хладну воду, што је било праћено замрзнутим шкампима и козицама (168, 6 милиона УСД). Други важни извозни производи холандске индустрије рибарства и морских плодова били су смрзнута скуша, замрзнути шур и замрзнута харинга.

8. Шведска (3, 7 милијарди УСД)

Шведска је један од највећих извозника рибе и морских плодова у Европској унији. Са Балтичким морем на истоку и Каттегатским морем на западу и великим обимом слатководних ресурса унутар копнене земље, шведска рибарска индустрија сели далеко више рибе него што земља може да конзумира. Према најновијим статистикама, Шведска је осми највећи извозник рибе и морских плодова у свијету, са годишњом вриједношћу од 3, 7 милијарди УСД. Рибљи производи који се извозе из земље укључују свјежу и смрзнуту рибу попут лососа, харинге и бакалара. Шведска такође извози прерађене рибље производе као што су конзервирана харинга, рибља икра и замјенски кавијар.

7. Чиле (4, 0 милијарди УСД)

Чиле има напредну индустрију рибе и морских плодова, с најновијим подацима који процјењују да је чилеанска вриједност извоза рибе и производа од морских плодова 4, 0 милијарде УСД годишње. Пастрва, лосос и дагње су водећа извозна врста Чилеа. Земља је уједно и други највећи свјетски добављач атлантског лососа. Највећа тржишта чилеанске рибе и извоза морских плодова налазе се у Јапану, Сједињеним Државама и Бразилу. Европска унија је такође главни увозник чилеанске рибе и морских производа, што чини 19% укупног извоза морских плодова земље. Вјерује се да су побољшања у инфраструктури и повећана улагања у сектор рибарства и аквакултуре у земљи најодговорнији за брз раст ове индустрије овдје.

6. Канада (4, 2 милијарде УСД)

Риба и морски плодови чине један од највећих сектора извоза прехрамбених производа из Канаде, који остварују приход од 4, 2 милијарде УСД годишње. Приближно 85% укупне рибе и морских плодова које обрађују канадски жетелци извозе се на свјетско тржиште. У 2014. години, водеће извозне врсте из Канаде биле су јастог, раковица, раковица, морска шкољка, шкампи и атлантски лосос. Јастог је био прва извозна врста, генерирајући само 1, 52 милијарде долара у 2014. години. Индустрија аквакултуре у земљи такођер је изузетно добро развијена, запошљавајући око 14.000 Канађана. Све у свему, више од 80.000 Канађана зависи од риболова и сродних активности за своје животне потребе.

5. Индија (4, 6 милијарди УСД)

Индијска индустрија рибе и морских плодова достиже врхунац у последњим годинама, са годишњом извозном вредношћу од 4, 6 милијарди долара по последњим проценама. Смрзнути шкампи и козице су и даље водећи извозни производ, доприносећи 34% у обиму и 67% у доларској вриједности, у укупном извозу морских плодова из земље. У периоду 2014-15. Извезено је 3, 57, 505 метричких тона шкампа, што је резултирало вредношћу од 3, 7 милијарди долара. Индијски извоз морских плодова нашао је своје највеће тржиште у Сједињеним Државама (26% удјела у производима), а слиједе југоисточна Азија (25, 7%) и колективни чланови Европске уније (20%). Осим рачића, замрзнута риба је била друга по величини роба, која је учествовала са 11% у укупној вредности извоза рибе и морских производа из Индије.

4. САД (5, 1 милијарди УСД)

Амерички извоз рибе и морских плодова достигао је рекорд у посљедњих неколико година с укупном вриједношћу од 5, 1 милијарди УСД годишње, чиме је земља постала четврти највећи добављач производа од рибе и морских плодова на свјетском извозном тржишту. Већи обим производње, а не раст цијена, првенствено је одговоран за растућу вриједност извоза америчке рибе и морских плодова, која је порасла за готово 43% у посљедњих 5 година. Уствари, раст цијена рибе и морских плодова заостаје за растом цијена осталих протеинских производа у земљи. У 2014. години вриједност извоза рибе и извоза морских плодова из земље готово се изједначила с оном која је остварена из извоза перади, а била је чак и већа од вриједности свјежег воћа и памука извезене из САД-а. Пољака Аљаске, лосос, икра од рибе и сурими заједно су чинили 40% укупног извоза америчке рибе и морских плодова у 2014. години.

3. Вијетнам (5, 8 милијарди УСД)

Са обалом дужине 3.000 километара, и многим фармама аквакултуре у унутрашњости и дуж обале и на мору, није изненађење да вијетнамска индустрија рибе и морских плодова цвјета и ради изузетно добро. У 2012. години, више од 5 милиона људи било је директно запослено у сектору рибарства и морских плодова земље, а око 8 милиона људи је своје приходе остварило из сектора рибарства. Вредност извоза из индустрије рибе и морских плодова Вијетнама такође је значајно порасла, са 776 милиона долара у 1997. години на 5, 8 милијарди долара у 2015. Јапан је био и остаје највеће тржиште за извоз вијетнамских морских плодова. У 2014. години, рибарски сектор Вијетнама произвео је 8% бруто додане вриједности за економију земље. Укупна производња из рибарства у земљи износи око 6, 5-7 милиона тона производа, а аквакултура доприноси 65-70% укупне производње.

2. Норвешка (8, 8 милијарди УСД)

2015. је био велики успех за норвешку индустрију рибе и морских плодова, и годину када је Норвешка извезла морске плодове у вриједности од 75 милијарди норвешких круна (око 8, 8 милијарди долара) што је пораст од 8% у односу на вриједност извоза остварену у претходној години. Остале чланице Европске уније и Сједињене Државе служиле су као највеће тржиште за извоз норвешке рибе и морских плодова. ЕУ чини скоро 67% укупног извоза морске хране Норвешке, а извоз у ту земљу је остварио приход од 50 милијарди НОК за норвешку економију у 2015. Салмон и пастрва биле су двије водеће врсте рибе које су извезене из Норвешке у 2015. години. риба и свјежи производи од бакалара били су други водећи морски производи извезени из земље. Извоз шкољака, укључујући рачиће, ракове за снијег и краљевски ракови, такођер је изузетно успјешан у 2015. години.

1. Кина (14, 1 милијарди УСД)

Од 2002. године, Кина је највећи светски извозник рибе и морских плодова. Кина је 2005. извезла рибу и морске плодове у вриједности од 7, 7 милијарди долара, док су биљне биљне врсте као што је келп у значајној мјери. Тренутно, према најновијим подацима добијеним од Међународног трговинског центра, извоз рибе и морских плодова доноси земљи приход од 14, 1 милијарди долара годишње. У 2013, водећи извоз Кине укључивао је лигње и смрзнуте сипе (1, 6 милијарди УСД), смрзнуте шкампе и козице (1, 2 милијарде УСД) и смрзнуту рибу (1 милијарду УСД). Јапан, Сједињене Државе и Хонг Конг су главне извозне дестинације кинеске рибе и морских плодова. У 2010. години, око 14 милиона људи било је ангажовано као рибари и рибари у Кини.