Зашто се јеврејска популација у Европи смањила током година?

Последњих година у Европи су се повећали случајеви насиља према Јеврејима. На континенту постоји и растући подземни антисемитизам који је постао забрињавајући за Јевреје у Европи. Записи Пев Ресеарцх Институте-а су показали да је јеврејско становништво у Европи доживјело нагли пад од почетка 20. стољећа. Према подацима, 1939. године укупна популација Јевреја у Европи процењена је на 9, 5 милиона, али у 2010. години та бројка је пала на само 1, 4 милиона Јевреја. Пад је приписан широком низу фактора. Најочигледнији фактор у паду био је холокауст који је довео до смрти 6 милиона Јевреја и милион више емиграната из Европе и насељавања било у Сједињеним Државама, Палестини или Уједињеном Краљевству.

Историја насељавања Јевреја у Европи

Најстарије јеврејско насеље у Европи сеже до 3. века пне. Ови Јевреји, који су практиковали хеленистички јудаизам, постојали су у великом броју у Грчкој након што су се преселили са Блиског истока, посебно из Александрије. Познати историчари и писци овог доба, као што су Јосип, Страбон, Сенека, Цицерон и Филон, сви су помињали присуство Јевреја широм Медитерана. Јеврејско становништво се проширило по цијелом Римском царству до 2. стољећа прије Криста, а за вријеме владавине Цезара Аугуста, број Јевреја који живе у Риму процијењен је на око 7.000 људи. У средњем веку Јевреји су пронађени широм Европе и стигли су у Енглеску до 12. века.

До 1100. године, укупна популација Јевреја у хришћанској Европи процењена је на око 1, 5 милиона људи. Јевреји су били изузети из тадашњег феудалног система власти и стога нису били обавезни да учествују у ратовању или репресивним праксама, нешто што је омогућило Јеврејима да напредују и цветају. Овај просперитет је учинио Јевреје лаким метама и оптужен је за сваки трагични инцидент који би се појавио. Добар пример за то је била црна смрт 14. века проузрокована бубонском кугом која је уништила европску популацију. Јевреји су окривљени за кугу, а читаве заједнице су уништене у неселективном таласу насиља усмјереног на Јевреје. Значајан инцидент се догодио у фебруару 1349. у Стразбуру, где је 2.000 Јевреја спаљено на смрт као директива од градског вијећа упркос чињеници да Стразбур није имао ни једну смрт од куге. Овај покољ, који је умножен милионима смрти од куге, довео је до тога да јеврејско становништво у Европи доживи драстичан пад у 14. веку.

Антисемитизам у средњовековној Европи

Јеврејска популација у Европи искусила је дискриминацију у разним облицима од хришћанизације Римског царства у 8. веку наше ере. Јевреји и хришћани су се бавили непријатељством, док су хришћани окривљавали Јевреје за смрт Исуса Христа, фигуру на којој је основана читава хришћанска религија. Међутим, антисемитизам у Европи достигао је свој врхунац у средњем вијеку између 11. и 14. стољећа током крижарских ратова. Током Првог и Другог крсташког рата, целе јеврејске заједнице су уништене широм Европе, док су Јевреји протјерани из Француске, Пољске и Аустрије. У касном средњем веку, Јевреји који су живели у градовима у Европи били су ограничени на ограничена подручја позната као гета. Шпанија и Португал издале су директиве којима се позива на протјеривање Јевреја из краљевстава 1492. и 1496. године, што је довело до једног од највећих егзодуса Јевреја из Европе.

Холокауст

На крају 20. века, европска јеврејска популација процветала је и процењено је да је достигла око 9 милиона људи. Међутим, антисемитизам је и даље био темељно питање, посебно у Њемачкој, гдје су ти осјећаји пропагирани од стране Волкишког покрета. Свијет је убрзо био уплетен у Први свјетски рат који је био познат и као Велики рат. Након тога, Немачка се суочила са понижавајућим поразом и дио њене територије је припојен. Немачку финансијску ситуацију у Немачкој додатно је погоршала Велика депресија из 1930-их. Немачки народ је очајнички желио спасиоца. Антисемитска нацистичка партија је стекла широку популарност у том периоду, и убрзо је Адолф Хитлер постао пандур Трећег Рајха. Антисемитизам у Немачкој није био дозвољен само од стране нацистичке владе, већ и охрабрујуће, јер су од Јевреја морали да носе траке за идентификацију.

Четрдесетих година прошлог века, свет је ушао у крвавији рат, Други светски рат. Користећи рат као димну платну, нацистичка Немачка је започела масовно затварање Јевреја у концентрационим логорима. Године 1942, нацистички лидери су почели да спроводе “коначно решење” које је требало да уништи целу јеврејску популацију од 11 милиона у Европи. Око 6 милиона Јевреја убијено је у холокаусту, што чини двије трећине укупног јеврејског становништва Европе. Други Јевреји су могли да емигрирају у друге земље, као што су Сједињене Државе, у стотинама хиљада. Ови инциденти довели су до највећег пада јеврејске популације у Европи од Црне смрти.

Јевреји у Европи после светског рата

Убрзо након завршетка Другог светског рата 1945. године, јеврејско становништво у Европи почело је масовни егзодус из Европе да би се настанило у Сједињеним Државама и Палестини, и тако довело до даљег смањења јеврејске популације у Европи. Насељавање Јевреја у Палестини створило је сукобе са суседним исламским земљама које су довеле до Шестодневног рата. Овај оружани сукоб довео је до поновног оживљавања антисемитизма у Европи. Палестинско-израелски сукоб крајем 20. века такође је довео до пораста антисемитизма у Европи.

Сценарио 21. века

Број Јевреја у Европи је још више опао у 21. веку. Овај пад је најдраматичнији у земљама бившег Совјетског Савеза. Записи из Пев Ресеарцх Институте-а су показали да је 1945. године укупна јеврејска популација у источноевропским земљама износила око 859.000 људи. У 2010, број Јевреја у овим земљама је пао на 70.000 људи. У источноевропским земљама, нови вал антисемитизма расте посебно међу млађом генерацијом.