Земље које највише троше на образовање

Дефинисање релативних образовних трошкова

Да би се боље сагледао значај који поједине земље имају на свој буџет за образовање, ми гледамо на такве расходе у релативном смислу, као проценат њихових бруто домаћих производа (БДП). Будући да је БДП најчешће кориштен показатељ укупне ефективне економске производње у земљи, стављање одређених буџета у односу на БДП показује стварни удио средстава доступних унутар граница земље који иду ка образовању њених грађана. У ове издатке укључени су трошкови образовања који се финансирају из међународних средстава пребачених на владу. Свака земља има своје јединствене потребе за потрошњом у вези са образовањем, које се могу разликовати у складу са приоритетима становништва земље, дипломатским ангажманом земље на међународној сцени и старосном структуром становништва, међу безбројним другим факторима. За већину земаља широм свијета, највећи расходи из владиних финансија упућују се у образовање, инфраструктуру, здравство и војне буџете.

Земље које стављају висок нагласак на улагање у образовање

Према недавном извјештају америчког ЦИА-е Ворлд Фацтбоок, свјетски лидери у смислу финансијских улагања у јавно образовање у односу на БДП су оне земље које троше преко 10% укупне вриједности свих роба и услуга произведених унутар својих граница на образовање. Ове земље укључују Лесото, Кубу, Кирибати, Маршалска острва и Палау, између осталих.

Према извјештају Свјетске банке УН-а, у 2008. години јавна потрошња на образовање изражена као постотак БДП-а у Лесоту износила је 12, 98%. Јавни расходи за образовање у Лесоту се састоје од владиних трошкова за образовне институције, како приватне тако и јавне, образовне администрације, и субвенције за приватне субјекте укључене у педагогију. ЦИА Ворлд Фацтбоок извјештај потврдио је ово, чиме је Лесото евидентиран као највећи проценат релативних издатака за образовање (13% БДП-а) који је био највиши у свим земљама. Ово је указало на благи пораст релативних издатака владе за образовање из последњих година.

Исти извештај који је саставила Светска банка УН указао је да је Куба светски лидер у улагању у образовање. Са 13% удјела у БДП-у намијењеном образовању, Карипско острво је било у мртвој врућини с Лесотом на врху љествице у релативним издацима за образовање. Кубу су пратиле Данска и Гана, чији су годишњи буџети за образовање износили 8, 7% и 8, 1% БДП-а. Гледајући извјештај ЦИА Ворлд Фацтбоок за 2010. годину, видимо да су Данска и Гана задржале своје релативне издатке, јер су релативни буџети за образовање остали непромијењени посљедњих година. У међувремену, Куба је само повећала своје издатке за образовање за 0, 2%, упркос расту БДП-а од 1, 3% у 2014. години, што указује на то да се издаци за образовање нису значајно промијенили и, у релативном смислу, имали релативно мали релативни пад. Све у свему, велики релативни издаци за образовање у овим земљама указују на изгледе за наставак економског раста у будућности, будући да раст БДП-а обично слиједи у великој мјери иза повећања образовног нивоа опште популације. У 2012. години, јавна потрошња на образовање као проценат БДП-а у Новом Зеланду је мјерена на 7, 38%, према извјештају Свјетске банке, значајан пораст од 5, 3% регистрираних само 4 године раније. Ова позитивна путања учинила је "острво Киви" једним од неколико развијених економија које се приближавају врху ове листе. Добар комад овог раста додељен је економском развоју Маора и других староседелачких народа Новог Зеланда, истовремено повећавајући напоре да образује све становништво о културном и значајном значају ових људи, који су населили покривено земљиште. од стране острвске нације још од времена пре њеног упијања у Британску колонијалну империју.

Извештај УНЕСЦО о образовним трошковима

У Намибији, државни издаци за образовање у односу на БДП износили су 8, 5% у 2010. То је била највећа вриједност коју је земља забиљежила у протеклих 11 година, што указује на то да је политици Намибије о издвајању издатака за образовање добила све већи значај. Намибија је забележила најнижу такву вредност у последњих 11 година (6, 04% БДП-а) у 2006. Намибијски подаци су добијени из истраживања које су спровеле Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСЦО), а његови резултати указују на тренд наставак раста у блиској будућности у виду расхода намибијске владе на образовање. Према истим подацима УНЕСЦО-вог Института за статистику, државни издаци у околини Свазиланда за образовање у односу на БДП такођер су били високи, и износили су 7, 83% у 2010. години.

У протеклих тридесет пет година, највиша таква вриједност у Свазију износила је 8, 06% БДП-а у 2006. години, што је значајно повећање у односу на најнижу вриједност од 3, 71% у 1996. години. очекивани будући раст.

Тежња ка континуираном напретку у образовању

Државна потрошња на образовање је огромна инвестиција у људски потенцијал који побољшава будућност земље. Као што се види из све три истакнуте студије, већина земаља прихвата овај концепт и сходно томе прилагођава своје буџете. У ствари, релативни буџети за образовање од око 10% или више БДП-а остварени су у неким земљама. Остале земље су се појавиле и као велики потрошачи у образовању, значајно повећавајући свој релативни буџет током протеклих пет година. Очигледно је да ће, с временом, већина земаља наставити да повећава своје релативне издатке за образовање, јер ова важна компонента друштва прима више поштовања широм света.

Јавни расходи за образовање као проценат БДП-а

  • Прегледајте информације као:
  • Листа
  • Цхарт
РангЦоунтриПроценат БДП-а потрошен на образовање
1Лесото13.00% \ т
2Куба12.80% \ т
3Маршалска острва12.20% \ т
4Кирибати12.00% \ т
5Боцвана9.50% \ т
6Сао Томе и Принципе9.50% \ т
7Тимор-Лесте9.40% \ т
8Данска8.70% \ т
9Намибиа8.40% \ т
10Молдавија8.40% \ т
11Џибути8.40% \ т
12Свазиленд8.30% \ т
13Гана8.10% \ т
14Исланд7.60% \ т
15Комори7.60% \ т
16Нови Зеланд7.40% \ т
17Палау7.30% \ т
18Соломонска острва7.30% \ т
19Ципрус7.30% \ т
20Шведска7.00% \ т
21Норвешка6.90% \ т
22Венецуела6.90% \ т
23Малта6.90% \ т
24Боливија6.90% \ т
25Киргистан6.80% \ т