Земље које увозе већину хране у односу на увоз робе

Сигурност хране

Храна је једна од основних животних потреба, посебно она као што су пшеница, пиринач и кукуруз. Неке земље су довољно сретне да могу произвести довољне количине пољопривреде како би нахраниле своју популацију и извезле вишак. Међутим, друге земље нису у стању да произведу довољно хране да би задовољиле своје потребе. Овај недостатак производње хране се дешава из више разлога, укључујући недостатак пољопривредне технологије, која нема повољну климу за узгој усева, или велику или растућу популацију. Када се храна не може произвести у земљи, влада мора увести. Владе које увозе велике проценте хране у односу на укупан увоз стављају своје становнике на ризик од несигурности хране. Ово је посебно тачно када се ослањају на само једног или два добављача. Сигурност хране је када сви људи у региону имају довољно хране да одрже здрав живот.

Фоод Повер

Када је једна земља одговорна за већину глобалног снабдевања за усев, или када се велики увозник хране ослања на само неколико добављача, шта се дешава када та земља престане да производи? Производња би могла бити заустављена сушом, промјеном температуре или чак ратом. Сама храна се чак може користити као оружје када земља добављача ускрати робу од увозника како би приморала понашање. Овај чин се назива моћ хране. Када храна из било којег разлога одједном постане недоступна, њен трошак расте. Земље које се ослањају на увоз хране, углавном земље у развоју, нису у могућности да приуште увоз. Оваква ситуација може бити опасна за здравље становништва. У наставку је дат преглед земаља са највећим процентом хране као део укупног увоза.

Земље са високим релативним увозом хране

Од увоза у Цапе Верде 32% чине прехрамбени производи. Земља увози 63% свог концентрисаног млека из Белгије-Луксембурга, 34% своје живине из Холандије и 61% свог рижа из Тајланда.

Антигва и Барбуда се такође релативно ослањају на увоз хране и чине 27% укупног увоза земље. Ова острвска нација је релативно мали увозник на глобалном нивоу, а вредност њеног укупног увоза износи 735 милиона долара. Већина њених издатака за храну се односи на храну, посебно на арому воде из Сједињених Држава, али такође има значајан увоз пољопривредних и животињских производа. Увози 70% своје живине из САД-а и 72% пшеничног брашна из Свети Винцент и Гренадине.

Трећи највећи проценат увоза хране налази се на Маурицијусу. Од укупног увоза ове земље, 22% је храна. Маурицијус је велики увозник смрзнуте рибе, што чини 4, 8% укупног увоза животињских производа и нуспроизвода. Скоро половина, 45% овога долази из Шпаније. Поред тога, земља увози велике количине риже, од чега 84% долази из Индије.

Друге земље са значајном зависношћу од увоза хране могу се видјети у табели која је приложена у наставку.

Који фактори повећавају рањивост на несигурност хране?

Као што је раније поменуто, земље које се ослањају на велике количине увоза хране како би задовољиле потребе својих популација често су остављене у рањивим положајима. Како њихова популација и даље расте, тако ће и њихов захтјев за увоз таквих битних ствари. Оне су једна природна катастрофа далеко од скока цена који би их могао оставити у кризи хране, посебно када велика већина једне робе долази од само једног добављача. Владе у овој ситуацији би било мудро да инвестирају у домаћу пољопривреду како би ојачале инфраструктуру и промовирале повећану производњу хране. Требало би да раде на очувању обрадивих пољопривредних површина и слатководних ресурса како би се избегла криза хране.

Земље са највећим бројем увоза хране у односу на све увозне робе

Ранг	Цоунтри	Увоз хране у односу на све увоза робе
1	Цапе Верде	32%
2	Антигва и Барбуда	27%
3	Мауритиус	22%
4	Барбадос	21%
5	Бермуда	21%
6	Ципрус	20%
7	Армениа	20%
8	Непал	18%
9	Босна и Херцеговина	18%
10	Ел Салвадор	17%