Земље које зарађују велике удјеле БДП-а кроз порезе природних ресурса

Најамнине природних ресурса су приходи које земља зарађује од вађења природног ресурса, узимајући у обзир трошкове вађења ресурса. У ову категорију спадају ренте за нафту, ренте за природни гас, ренте за угаљ, ренте за минерале и ренте за шуме. Ови приходи се називају ренте јер производ није произведен, већ је само екстрахован. Пошто је њихово снабдевање ограничено, ови природни ресурси имају висок принос. Земље могу дозволити међународним комерцијалним предузећима да искористе ове ресурсе за које су компензовани на различите начине, а већина њих задржава суверена права над својим природним ресурсима. Приходи од природних ресурса су допринели са 3, 7% светског БДП-а у 2009. години.

Земље са високим приходима од закупа природних ресурса

Многе земље у великој мери зависе од прихода од закупа природних ресурса, јер чине велики део њиховог бруто домаћег производа (БДП).

Кувајтска нафтна рента га је променила из пустињске државе у модерну државу. Користио је своје приходе за модернизацију и пружање основних услуга грађанима као што су бесплатна здравствена заштита, образовање и социјална сигурност. Међутим, експлоатација нафте је урађена на ад хоц начин, а лоше владине политике и субвенције које су утицале на његову ефикасност. У последњих неколико деценија њена економија се стога погоршала.

Закупнина нафте и гаса даје Републици Конго 48, 2% својих прихода. Влада је сиромашна без контроле над корупцијом, тако да је више трпјела због 'проклетства ресурса'.

Нафта за нафту чини 43, 3% БДП - а Екваторијалне Гвинеје . Иако је доходак по глави становника био 35.000 долара, највиши у Африци, 75% становништва је живјело с мање од еквивалента од 700 долара долара годишње. Неједнакост је створена због корупције и неефикасне аутократске владе, гдје су приходи више кориштени за оружани сукоб. Штовише, они су такођер оштетили околиш.

Ирак има 9% светских нафтних ресурса, од којих се велики део још увек не користи. Осим тога, има руднике фосфатне стијене, који су такођер један од највећих у свијету. Та два ресурса заједно вреде скоро 16 трилиона долара. Најамнине природних ресурса доприносе 41, 5% њених прихода.

Саудијска Арабија је богата нафтом и гасом и чини 41, 1% њеног БДП-а. Има 20% светске залихе нафте, а резерве гаса су пете по величини у свету. Ова два природна ресурса заједно вреде 34 трилиона долара.

Минералне ренте од злата, боксита, фосфата, олова, цинка и никла дају Соломонским острвима 41% прихода.

Демократска Република Конго (ДРЦ) има минерале вриједне скоро 24 трилијуна долара. ДРЦ је главни глобални добављач бакра, који чини 14% своје глобалне производње, као и колтан (70% глобалне производње), дијаманти (34% глобалне производње) и злато. Иако наплата минералних сировина и нафте чини 38, 1% њеног БДП-а, сиромаштво у ДРЦ-у се све више повећава посљедњих година.

Износи природних ресурса у Габону, који износе 37, 4%, потичу од нафте. Слично ДРЦ-у, међутим, није био у стању да просперира, и види све веће сиромаштво због својих ресурсних ренти.

Најамнина нафте, гаса и гипса у Либији је главни извор прихода (36, 8%), при чему нафта чини 95% њеног извоза.

Мауританија је богата жељезном рудом, гипсом, бакром, фосфатима, дијамантима, златом и нафтом који доприносе 33, 6% прихода.

Ризици везани за зависност од природних ресурса

Једна од опасности везаних за ренте је да земља заправо ликвидира свој капитал. Осим тога, студије показују да земље које зависе од ренте природних ресурса, посебно ренте за енергију, склоне су грађанским ратовима, када је управљање лоше. Када се приход од ренте користи само за текућу потрошњу, а не за изградњу било којег другог облика капитала, земља је ефективно задуживање из своје будућности.

Земље које зарађују велике удјеле БДП-а кроз порезе природних ресурса

Ранг	Цоунтри	% од БДП-а од природних ресурса
1	Куваит	54.5% \ т
2	Република Конго	48.2% \ т
3	Екваторијална Гвинеја	43.3%
4	Ирак	41.5%
5	Саудијска Арабија	41.1% \ т
6	Соломонска острва	41.0%
7	ДР Конго	38.1% \ т
8	Габон	37.4%
9	Либија	36.8%
10	Мауританиа	33.6%