Земље са најгорим женским представништвом у националним законодавствима

Чак иу 21. веку, многе земље нису вољне да стављају припаднике својих женских популација на места власти. У наставку наводимо земље у којима законодавна заступљеност жена на националном нивоу остаје на најнижим нивоима на глобалном нивоу. Интересантно је примијетити да је већина земаља о којима се овдје говори било из Океаније или других пацифичких оточних земаља, или су земље блиског истока. Ово запажање доводи до идеје да су културне перцепције и традиције оно што држи жене изван виших чинова власти на тим мјестима.

10. Папуа Нова Гвинеја (3% представников)

Национални парламент Папуе Нове Гвинеје, који се састоји од укупно 111 чланова, има само три представнице. Након независности, на првим изборима у земљи 1977. године три кандидаткиње су се натјецале на изборима, од којих су три изабране. Међутим, данас остаје само онолико жена у Националном парламенту ПНГ колико је било у законодавном тијелу 1977-1982. Неуспјех земље да направи било какав напредак у том погледу довео је до потребе да се подузму неке посебне мјере. Чини се да је резервација квоте мјеста за жене најбољи избор, иако би то захтијевало уставни амандман. Међутим, Предлог закона о измјенама и допунама Устава није добио довољно гласова, те стога никада није донесен. Жене стога остају недовољно заступљене у Папуи Гвинеји.

9. Соломонска острва (2% представника)

Соломонска острва имају изузетно ниску заступљеност жена, са само 2% оних у националном парламенту који су жене. У 2014. години, земља је усвојила Закон о интегритету политичких странака како би повећала учешће жена у политици. Међутим, ова мјера је још увијек прилично неучинковита, будући да поставља врло низак праг за потребан минимални број заступница, а такођер нема довољно санкција за рјешавање случајева непридржавања ове родне квоте. На изборима 2014. године, само 26 жена је номиновано за кандидате, што представља 6% од укупног броја кандидованих кандидата, а само 1 од њих је заправо изабран у парламент.

8. Кувајт (2% представника)

Кувајткиње су се дуго бориле за своја политичка права. До 2005. године женама у овој земљи није било дозвољено ни да гласају, а камоли да се такмиче на изборима против својих мушких колега. Жене су први пут гласале на изборима 2006. године, у којима је учествовало чак 28 кандидаткиња за жене. Иако ниједан кандидат није освојио мјесто, ови избори су и даље били велики политички напредак за ове кувајтске жене. Готово четири године касније, 2009. године, четири кувајтске жене су изабране у парламент, што представља 2% представника у парламенту земље. Ово је био још један мали корак у правом смјеру за једнакост у Кувајту.

7. Оман (1% представника)

Оманова заступљеност жена у националном парламенту није показала никакав напредак посљедњих година, с тим што је само једна кандидаткиња изабрана у парламент од укупно 20 жена које су се кандидирале у посљедњем изборном циклусу. Оно што је још горе је да је број оспоравања женских кандидата на изборима 2015. године био чак нижи од 77 жена које су учествовале на изборима 2011. године у земљи. Жене у земљи се тако надају да ће нови чланови вијећа увести неки систем квота као начин да се осигура да већи број жена буде изабран на будућим парламентарним изборима у Оману.

6. Вануату (0% представника)

Мала нација састављена од 80 острва у јужном Тихом океану, Вануату се дефинитивно може похвалити својом природном љепотом и кораљним гребенима. Без обзира на то, земља се у великој мјери изјаловила у области заступљености жена у националној политици. На посљедњим парламентарним изборима у 2012. години побиједило је 17 кандидаткиња, а ниједна није освојила мјесто на изборима. Дакле, парламент нација је заступљен са 0% жена. Ова забрињавајућа бројка довела је до тога да Влада предузме дефинитивне мјере за рјешавање тог питања, те је предложен план за резервирање 30% мјеста у парламенту за жене и, надамо се, на путу да буде одобрен и извршен.

5. Јемен (0% представника)

Жене у Јемену су лоше заступљене у политици своје земље. Међутим, жене у овој земљи нису оне са духовима који су спремни да се покоре. У ствари, деценијама су те жене протестовале и захтијевале проширење својих права. Устанак у земљи 2011. године показао је велико учешће јеменских жена, јер су отворено изразили своје захтјеве за женским правима као никада до сада. Иако жене ове земље гласају и такође могу да се натјечу на изборима, заступљеност жена у јеменском националном парламенту је нагло опала у последњих неколико деценија. Њихов број у њима опао је са 11 у 1993. на 1 у 2003. на садашње. Након устанка из 2011. године, Конференција за национални дијалог је донијела одређене проактивне мјере, као што су одлуке о "систему женских квота", иако нажалост жене у земљи осјећају да је од тада мало тога постигнуто.

4. Тонга (0% представника)

Иако је Краљевина Тонга уставна монархија, између 2006. и 2010. земља је прошла кроз велику уставну реформу, што је повећало број мандата које је изабрала јавност Тонге са 9 на 17. Осим ових 17, 9 чланова у законодавној скупштини Тонге треба да буду именовани од стране племића Тонга, а четири од краља. Први избори у оквиру овог новог изборног система, одржани 2010. године, свједочили су да ниједна жена није изабрана у законодавну скупштину. Међутим, краљ је изабрао жену као део своје квоте да служи као члан законодавне скупштине. Услов се није поправио на изборима у Тонги 2014. године. И ове године, ниједна жена, међу 16 жена које су учествовале на изборима, није изабрана у законодавну скупштину Тонге.

3. Микронезија (0% представника)

Микронезија, архипелаг малих острва у западном Тихом океану, једна је од земаља са најнижом заступљеношћу жена у националној политици. Последњи избори одржани су тамо у марту 2015. године. Тада су четири државе Федеративне Државе Микронезије недавно учествовале на изборима да би изабрале свој 19. Конгрес. Од 14 изабраних кандидата на овим изборима, ниједна није била жена. Ово је уједно и једина земља на свијету која биљежи "0" женске представнице у свом националном законодавству.

2. Палау (0% представника)

Историјски гледано, нација Палау није била једна за женску репрезентацију у својој националној законодавној скупштини, као што показује најновија статистика УН Свјетске банке података. База података даје женама "0" као представљене на њиховом последњем броју. Међутим, од недавно је у Палау отворена нова страница за права жена, с обзиром на то да су 3 жене биле изабране у парламент у посљедњем изборном циклусу. Наиме, ове жене које су се придружиле Сенату Олбиила Ере Келулау, заједно са десет мушкараца, биле су Катхи Кесолеи, Рукебаи Инабо и ЈУ Сениор.

1. Катар (0% представника)

Жене у Катару уживају право да гласају и такмиче изборе, а ипак је заступљеност жена у политици ове земље прилично ниска. Како би се подстакло веће учешће жена, избори за централно општинско вијеће у Катару 1999. године су намјерно одржани 8. марта, истог дана као и Међународни дан жена. Међутим, само једна кандидаткиња оспорила је ове изборе. Године 2003., друга жена, Схеикха Иоусуф Хасан Ал Јуфаири, постала је прва жена у земљи која је имала општинску позицију, након што је освојила мјесто на изборима 2003. Та година је такођер увела велику побједу за жене Катара када је Схеикха Ахмед ал-Махмоуд именован је за првог министра кабинета у земљи, којег је изабрао Емир. У 2015. години двије жене су изабране у ЦМЦ. Међутим, упркос овом спором напретку, Катар још увијек има 0% заступљености жена кандидата које је јавност изабрала у својој Консултативној скупштини, законодавном тијелу Катарске монархије. Стога је сигурно да је Катар још увијек далеко иза кривуље у постизању циља родне равноправности, барем у смислу једнаке заступљености катарских мушкараца и жена у националном законодавству.

Рецоммендед

Шта значе боје немачке заставе?
2019
Нативе Фисх Специес Оф Мекицо
2019
Је ли Исланд А континент?
2019