Земље са најмањим учениковим омјером
У неким земљама пренатрпаност, недостатак квалификованих наставника и неадекватно финансирање образовања служе као главни проблеми који спречавају образовање у раном дјетињству. Ово није случај у доље наведеним земљама, гдје су образовне могућности лако доступне свима, практично све становништво је писмено, а свега 6 до 10 ученика основних школа за сваког наставника. Имати више квалификованих наставника значи да су наставници мање напети да сваком од својих младих научника пруже пажњу која им је потребна и заслужују како би у потпуности ослободили своје академске потенцијале и подстакли успјех у образовању и животу након тога.
10. Пољска (10 ученика по наставнику)
Скоро свака одрасла особа у европској земљи Пољској је писмена, јер земља има стопу писмености од 99, 8% по процјенама УНЕСЦО-а од 2015. године. На сваких 10 ученика основних школа у Пољској постоји само један наставник. Земља тако има веома развијен образовни систем, и онај у којем свако дијете у основној школи прима одговарајућу пажњу и охрабрење.
9. Исланд (10 ученика по наставнику)
Исланд има веома висок стандард образовања и писмености. Омјер ученика у основној школи у односу на наставника је 10: 1. Похађање школе је обавезно за дјецу од 6 до 16 година у овој земљи. На Исланду, свако дијете, без обзира на мјесто поријекла, пол, економски статус или вјерска увјерења, има прилику уживати право на слободно и праведно образовање.
8. Шведска (10 ученика по наставнику)
Шведска има високо развијени образовни систем и посљедично високу стопу писмености. Ова скандинавска земља осигурава да свако дијете добије оптимално образовање у раним разредима у школама, а заокружен је и свеобухватан развој сваког дјетета. Због тога школе у Шведској имају велики број наставника, са сваких 10 ученика у основном образовању који уживају представљање и пажњу квалификованог наставника.
7. Андора (9 ученика по наставнику)
Стопа писмености одраслих у Андори, сувереној, микро-држави у југозападној Европи, скоро 100%. Будући да је образовање у доби од 6 до 16 година обавезно у овој земљи, образовање се такођер пружа бесплатно до секундарног нивоа у настојању да се осигура да свако дијете похађа школу. Три врсте школа су присутне у овој земљи у смислу језика који се углавном користе. Наиме, ово су Андорске, Француске и Шпанске школе, са око 50% дјеце у Андори које похађају француске основне школе. Образовање у овој земљи није само бесплатно, него се задовоље потребе сваког дјетета јер постоји један наставник који треба да се побрине за њихове потребе за сваких 9 ученика основних школа у Андори.
6. Куба (9 ученика по наставнику)
Према процјенама УНЕСЦО-а из 2015. године, Куба има стопу писмености од 99, 7%. Земља има врхунски образовни систем који се одржава издвајањем владе од 10% државног буџета за одржавање и унапређење националног образовног система. Основно образовање је овде обавезно, а просечно 9 ученика у основној школи по сваком наставнику у овој карипској земљи.
5. Луксембург (9 ученика по наставнику)
Луксембург, земља која нема излаз на море у западној Европи, има добро организован образовни систем у којем је похађање школе обавезно у доби од 4 до 16 година. Већина школа у земљи нуди бесплатно образовање својим ученицима, а ученици основних школа у овој школи Срећна је земља која ужива пажњу својих наставника. За сваког наставника овдје се не види више од девет ученика, чиме се осигурава да се потребе сваког дјетета учинковито прате.
4. Кувајт (9 ученика по наставнику)
У Кувајту, западноазијској земљи са стопом писмености одраслих од 96% (према подацима Свјетске банке из 2013.), основно и средње образовање је обавезно по закону. Деца са кувајтским држављанством у овој земљи такође имају право да бесплатно присуствују многим државним школама. Однос ученика у основној школи у овој земљи је 9 ученика по наставнику.
3. Лихтенштајн (8 ученика по наставнику)
Лихтенштајн, микро-држава немачког говорног подручја у централној Европи, има стопу писмености којом се заиста може похвалити. У ствари, 100% одраслог становништва ове нације је писмено. Земља је позната по свом одличном образовном систему, укључујући и плате високих наставника. Са популацијом од само 36, 925 (према попису из 2013. године), не више од десет ученика обухвата просјечну величину разреда у основној школи у овој земљи, што потврђује чињеница да у Лихтенштајну има по једног квалификованог наставника на сваких 8 ученика.
2. Бермуда (7 ученика по наставнику)
Карибско острво Бермуда такође је на челу писмености и има стопу писмености одраслих од 98%. Образовање на Бермудима је обавезно између 5 и 18 година. 60% ученика овдје похађа државне школе, које се нуде бесплатним образовањем до 18. године. Основне школе у земљи имају по једног наставника на сваких 7 ученика., лик који је прилично хвале вредан.
1. Сан Марино (6 ученика по наставнику)
У Сан Марину, микро-држави у енклави окруженој Италијом, стопа писмености одрасле популације износи чак 98%. Однос између ученика и наставника у основном образовању, који има 6 ученика по наставнику, је највиши у свијету. Образовни систем у Сан Марину заснива се на италијанском наставном плану и програму и укључује пет година основног образовања.
