Који тип владе има Тимор-Лесте?

Тимор-Лесте, такође познат као Источни Тимор, мала је суверена нација смештена у југоисточној Азији и чини источну половину Тиморског острва. Земља је стекла независност од Португала 1975. године, али је ускоро нападнута од стране Индонезије, која је полагала право на земљу. Међутим, референдум о подршци Уједињених нација из 1999. године у острвској земљи резултирао је протјеривањем Индонезије из Источног Тимора и омогућио земљи да свој први устав усвоји 2002. године.

Устав Тимор-Лесте

Устав Тимор-Лесте је врховни закон земље, и сви остали закони и закони су му подређени. Тимор Лесте прогласио је свој устав 2002. године, који је саставио изабрано тијело познато као Уставотворна скупштина 2001. Устав је написан на два службена језика Тимор-Лесте, португалски и Тетум, и подијељен је на седам дијелова.

Извршни огранак владе

Извршна власт има мандат да спроводи владине политике на локалном и међународном нивоу. Према делу ИИИ Устава, извршну власт чине предсједник, премијер и Вијеће министара. Предсједник Тимор-Лесте се бира већином гласова на демократским изборима који се проводе путем универзалног бирачког права за петогодишњи мандат. Иако се од председника тражи да именује премијера, председник има ограничену извршну власт. Међутим, устав је овластио предсједника да стави вето на законе. Премијер је лидер Вијећа министара и именује се на опћим изборима, што захтијева да његова странка добије већину у законодавној скупштини. Примарна улога премијера је да надгледа владине активности. Вијеће министара састоји се од 19 министара који руководе својим министарствима и замјењују их замјеници министара.

Законодавни огранак владе

Део ИИИ Устава предвиђа оснивање законодавног тела, које је рука владе чија је примарна улога да формулише законодавство. Законодавни одбор Тимор-Лесте се састоји од једнодомног (једноструког) парламента и званично је познат као Национални парламент. Парламент Источног Тимора састоји се од 65 мандата, који су резервисани за изабране чланове. Чланови парламента се бирају путем система пропорционалне заступљености на листама странака, при чему сви становници Тимор-Лесте који су старији од 17 година учествују на изборима. Успјешни кандидати бирају се на петогодишњи мандат. Изабрани чланови потичу из главних политичких странака у земљи. Председник је овлашћен уставом са ограниченим законодавним овлашћењима где може да стави вето на законе. Међутим, национални парламент још увијек може надјачати такво законодавство. Премијер је изабран од лидера странке са већином у националном парламенту. Међутим, у случају да ни једна странка нема већинско чланство, сви чланови парламента су по закону обавезни да изаберу премијера.

Судски огранак владе

Највиши суд у Тимор-Лесте је врховни суд, који се састоји од предсједника суда и других судија. Предсједник земље именује предсједника суда на мандат од четири године. Остале судије Врховног суда именују парламент и врховни савет правосуђа. Остали подређени судови у земљи укључују апелациони суд, високи управни, порески и ревизорски суд, војне судове, судове за прекршаје и окружне судове. Земља је 2003. године, заједно са програмом УН-овог правосудног система, спровела законску реформу како би ојачала правни систем земље.

Административно одјељење

Тимор-Лесте је подијељен на 13 административних одјељења познатих као опћине. То су: Мануфахи, Цова Лима, Аилеу, Бобонаро, Бауцау, Дили, Оецуссе, Аинаро, Ликуица, Манатуто, Лаутем, Ермера и Викуекуе. Ове општине су даље подељене на 65 под-области.

Политичке странке

Устав Тимор-Лесте обезбјеђује вишестраначку демократију, те стога постоји више од десет политичких странака у земљи. Три главне политичке партије са 63 од 65 чланова националног парламента укључују Френте Револуционариа де Тимор-Лесте (ФреТиЛИн), Демократску партију у Тимор-Лесте и Национални Конгрес за реконструкцију Тимора (ЦНРТ).